tag:blogger.com,1999:blog-14663590832185553342024-03-13T12:31:48.235+01:00КокошарникЗбиранка на мои згоди, незгоди и поприлично субјективни ставовиЈована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.comBlogger170125tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-45418310732597868552016-08-22T21:32:00.000+02:002016-08-23T09:27:15.032+02:00Галичник - македонскиот St. Moritz што живее 2 месеци во годината<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
За Галичник се врзуваат многу приказни, преданија и традиции. Веројатно најпознатата од нив е Галичка свадба која што се случува на Петровден, денот кога секоја година Галичник се претвора во она што е Охрид на 2 Август.<br />
<br />
Меѓутоа вистинската фасцинација од Галичник не доаѓа од ваквите културни манифестации. Не доаѓа ниту од имресивноста на носиите, кои што ги има се помалку а вредат илјадници и илјадници евра. Не доаѓа ниту од погледот врз селото и прекрасните пејзажи, и покрај тоа што погледот врз селото буквално ви го одзема здивот.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhj0iFBH7QJ_vt4f2m15as8dX-La7fS895OXi6EQrd2acHORGpZO9uNSpUEqPJBeU8zOVtjkrb8fXZb21tBb2jVOsY56LEknQ9Hos7QKHmwHRj8bBMgSnLICzGTV60WI3i2Gl_egfoS84JX/s1600/Galicnik.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhj0iFBH7QJ_vt4f2m15as8dX-La7fS895OXi6EQrd2acHORGpZO9uNSpUEqPJBeU8zOVtjkrb8fXZb21tBb2jVOsY56LEknQ9Hos7QKHmwHRj8bBMgSnLICzGTV60WI3i2Gl_egfoS84JX/s640/Galicnik.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Вистинската фасцинација од Галичник доаѓа пред се од народните преданија од луѓето што се родум или по потекло од Галичник. Јас како четврт галичанка имам и емотивна приврзаност бидејќи знам вистински приказни од тоа како мојата фамилија се тепале, бранеле и колеле со Гегите во нашата куќа кога правеле пустош на тие простори, до како тоа во една ноќ целата фамилија решила дека мора да бега од таму, и со по едно ќесе алишта тргнале пеш накај Скопје. "Еве Јована, низ овој прозор прадедо ти излегол од куќата, ги заобиколил разбојниците кои пробувале да ја развалат портата, ги нападнал од позади и го одбранил семејството..."<br />
<br />
Кога ја слушав приказната, како да ми ја раскажуваше некој Сердарот во живо. И баш тоа ја натера братучетка ми (всушност братучетка на мајка ми, меѓутоа братучетки си се викаме и ние понекогаш) да ме однесе на една мала прошетка.<br />
<br />
Непосредно пред влезот на Галичник има една козја патека која што се двои од асфалтниот пат и оди кон планината-брдото што се наоѓа карши Галичник. Тој пат води накај старата црква Св. Петка. Во Галичник има всушност две стари цркви Св. Петка. Едната се наоѓа во селото, во долното маало, и таа е старата црква на постоечкиот Галичник. Оригиналната стара црква Света Петка е црква која што се наоѓа на брдото карши Галичник, каде што изворно се наоѓало селото. И таму се одржува селската слава Преображение. Не во селото. Туку во црква среде планина. И тоа е целовечерна веселба и многу од луѓето преспиваат таа вечер на отворено на папрати или во шатори, зависно од временските услови. Веројатно заради непогодни временски услови, или заради многу напади, селаните - не знам точно кога - решиле да го преместат селото, и го преместиле каде што сега и ден денес се наоѓа Галичник.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgvlWbQ2qS2pUbeVWb47cxYOh8H32fEDqLO2ZHll1ciSiu6yaoYD8_vsFvkd3_BUK8Wvfj1vjzqF8BlF7eKBREKx8kP_1X0PryPOznO148RKYle5Gj9OZw6XAkPi07pOfoEtQUBp7jOyZBs/s1600/IMG_0604.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgvlWbQ2qS2pUbeVWb47cxYOh8H32fEDqLO2ZHll1ciSiu6yaoYD8_vsFvkd3_BUK8Wvfj1vjzqF8BlF7eKBREKx8kP_1X0PryPOznO148RKYle5Gj9OZw6XAkPi07pOfoEtQUBp7jOyZBs/s640/IMG_0604.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
По патот за Св. Петка, на околу 20 минути одење, има еден камен. Според преданијата на братот на баба ми, преданија кои што веројатно му ги кажал неговиот дедо, тоа е каменот на кој што седел Григор Прличев од каде што се инспирирал да ја напише Сердарот.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjgYAVGmwt_0vGySi3kCb2XbchpKiMJsV8oXrieuwoCBEmoRse5Z-UqJXMRDuwk0SDaOv4VNYEpT-OSzORJJ2wfcgAYatPnBfPv0qhDlM8wHDh5KOS3j19vfjujV_O-MQBf5C8OLVDJ5XOg/s1600/IMG_0609.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjgYAVGmwt_0vGySi3kCb2XbchpKiMJsV8oXrieuwoCBEmoRse5Z-UqJXMRDuwk0SDaOv4VNYEpT-OSzORJJ2wfcgAYatPnBfPv0qhDlM8wHDh5KOS3j19vfjujV_O-MQBf5C8OLVDJ5XOg/s640/IMG_0609.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Доколку се најдете некогаш во Галичник, направете една рекреативна прошетка, и прашајте некој од мештаните или ако начекате некого по пат, каде се наоѓа точно каменот и како да го препознаете. Погледот е навистина пискотници се слушаат од Галичник до Река...<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmvCOgIpP8He2Wl4DxuILgeNhFuyBCIGqwQtT2UD3AT135v-34o1e__AO5i0Xa2yRCQwwQQgdEdi2UmY_yka52loJaOOGorhZ-Po2icIHcTB1Y9ix3Ru1v3CVNCFXc9RH9I4aMNzcJZo4Z/s1600/IMG_0612.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmvCOgIpP8He2Wl4DxuILgeNhFuyBCIGqwQtT2UD3AT135v-34o1e__AO5i0Xa2yRCQwwQQgdEdi2UmY_yka52loJaOOGorhZ-Po2icIHcTB1Y9ix3Ru1v3CVNCFXc9RH9I4aMNzcJZo4Z/s640/IMG_0612.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Постојат многу контроверзии нели околу оригиналната содржина и препевот - препевот содржи помалку стихови од оригиналот. Првиот превод на сердарот, некомплетен, од Прличев дури не е ни на македонски јазик, не е ни на бугарски јазик, туку она што имав прилика да го прочитам потсеќа на некој руско-старословенски јазик. На што јазик зборувале тогаш, мислам дека ни на најголемите лингвисти не им е баш најјасно. Но тоа не е битно. Сердарот е интегрален дел од секој од нас. Не учеа во основно школо да ја рецитираме и ги мразевме наставниците тогаш. Словенската антитеза ни се чинеше како комплетно бескорисна информација во животот. Меѓутоа кога ќе го погледнете мозаикот на Неда и вереницата на Кузман Капидан во хотел Неда, приказната се доживува малку поинаку.<br />
<br />
Дали Прличев навистина седел на тој камен кога ја добил инспирацијата за Сердарот или приказната е само приказна на некој дамнешен Галичанец кој што решил дека тоа треба да се пренесува на идните поколенија - не знам. Тоа веројатно само Прличев го знае. Меѓутоа она што го знам е дека преданието постои. А народните преданија се интегрален дел од континуитетот на еден народ.<br />
<br />
Сердарот е напишана 1860та година. Тоа се 150 години од едно маестрално книжевно дело. Ние имаме стари богатства кои што никој не знае да ги валоризира, брендира и уновчи. 80 сантиметри дебели камени темели на срушени куќи кои што ги аби забот на времето сведочат за историјата и приказните што ова село ги носи. Наместо Галичник да биде македонскиот St. Moritz - а ги има сите предуслови за тоа, од ски центри, до туризам со јавање коњи, до велосипедски и планински туризам со безброј можности, Галичник е само уште едно село во македонија со своите пет минути слава секој 12 Јули.<br />
<br />
Ние немаме потреба да градиме постаро од старото. Само да го чуваме, негуваме, заштитиме и пред се промовираме она што ни е останато. </div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-72605608648389446982016-08-19T14:56:00.001+02:002016-08-19T14:58:45.355+02:00Патувачки дневник: Метеора <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Недалеку од македонското гето од кампови кај Лептокарија, во Грција се наоѓа една сосема поинаква и многу повредна туристичка атракција од оние што ни се стандардна рутинска летна викенд шема - златните песоци на Пефкохори и Икеја рајот во Космос.<br />
<br />
Метеора е комплекс на 6 манастири кои што се изградени на врвот на карпи изникнати среде пустелијата на средна Грција од нигде никаде. Нема да навлегувам во тоа како настанале карпите, има доволно информации за тоа на интернет. Она што сакам да ви го доловам е неверојатната глетка одоздола од селото накај карпите, и глетката од горе од карпите накај долината.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAKtWRUXqiH7hdgfkI_PDK3o4809sPgWL0NT7cH02eHxuYx7uCMCaQv-XofHsMvARFZ0ZarD2jV3wWfcKDrhe4PkaSHyTHhC3E2g4tX7wpmhkGtZKtbVjjyQ7zXj03LHCFaUtZxxnjy8IW/s1600/IMG_0429.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAKtWRUXqiH7hdgfkI_PDK3o4809sPgWL0NT7cH02eHxuYx7uCMCaQv-XofHsMvARFZ0ZarD2jV3wWfcKDrhe4PkaSHyTHhC3E2g4tX7wpmhkGtZKtbVjjyQ7zXj03LHCFaUtZxxnjy8IW/s640/IMG_0429.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Метеора се наоѓа веднаш над малото градче - село Каламбака. До таму се стига:<br />
<br />
- со автобус од Солун, се менува автобус во Трикала, најблискиот поголем град до метеора<br />
- со воз од Солун, поефтина варијанта од автобус<br />
- со кола со правец Трикала, и после прашувате некој Грк скјуз ми Метеора, и ви кажуваат насоки<br />
<br />
Каламбака е мало градче - село, кое што се состои од 100% опуштени грци во сиеста мод и туристи дојдени специјално за Метеора. Нема пијани Англичани, нема пена парти, нема сиртаки журки, нема македонци со гајби патлиџани во гепек што прават галама. Само мали тавернички со малку посолени цени од солунските.<br />
<br />
До манастирите горе се стига исто така на повеќе начини. <br />
<br />
Мојата препорака:<br />
<br />
- hiking - има планинарска патека која што води од селото до патот горе што ги поврзува манастирите, и се излегува точно кај еден од манастирите. Станете рано и одвојте го целиот ден за Метеора. Понесете доволно храна и вода. Планинарската патека на моменти е бајаги стрмна, на моменти е ептен блага, и во услови на екстремна жештина, ограничени количини на вода и многу споро темпо, ние ја искачивме патеката за 40 минути, колку што и беше наведено на таблите во подножјето. Така да претпоставувам дека во малку понормални услови, кога температурата не е над 40 и кога се носи повеќе вода, времето на искачување е побрзо. Меѓутоа во услови на имање цел ден исклучиво и само за манастирите, ви препорачувам да не трчате нагоре и да не се уморувате, туку да уживате во прошетката, бидејќи на моменти додека планинарите, глетките се навистина прекрасни. Ви ја препорачувам оваа варијанта бидејќи освен културно уметничката посета, ќе имате и прилика да поминете ден во природа, а сепак да не сте далеку од цивилизација.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAgwn6xf-5Wi5jJ6PBXA7giUSStBCKXuF1dqtI92DDUfwd2VjAjfSEvC1RDf-GZAmk0Xiv8mS_MXCyutMD3gTvVm8AabK9SMFidGjhsWEXZWYFhNkp94nLFp31hZYJkxtn6C2a-jaH8W_z/s1600/IMG_0414.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAgwn6xf-5Wi5jJ6PBXA7giUSStBCKXuF1dqtI92DDUfwd2VjAjfSEvC1RDf-GZAmk0Xiv8mS_MXCyutMD3gTvVm8AabK9SMFidGjhsWEXZWYFhNkp94nLFp31hZYJkxtn6C2a-jaH8W_z/s640/IMG_0414.jpg" width="480" /></a></div>
<br />
<br />
Другите варијанти:<br />
<br />
- Со автобус. Има неколку автобуси дневно кои што одат до горе или не, картите се со разумна цена. Стандардната туристичка варијанта.<br />
<br />
- Rent a car, rent a scooter. Има можности да изнајмите кола или скутер, меѓутоа според мене тоа е тотално непотребен трошок, кога веќе има јавен транспорт што оди до горе.<br />
<br />
- Со сопствена кола - ако сте со сопствен превоз и не ви се планинари, ова ви е очигледното решение.<br />
<br />
Како и да се качите, глетката горе ќе ве остави без здив. Во времето кога овие манастири се граделе немало коли. Како ли е изграден на пример манастиров што е на врв на карпа неповрзана со другите карпи ама ич не ми е јасно.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhH-SzdPB0DA_SQmfTO2x20JX1Qd2SnkpNWsIT_9LkYCUWbQgAzgHA5MdEXC4gR0YkUMol_Jj8EpxubMOxQahQdwh2LN9SCl8QY2lLENx3mhzSRq0ZiNvar_eeRD5y5KHwGay3_YngMadA/s1600/IMG_0409.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhH-SzdPB0DA_SQmfTO2x20JX1Qd2SnkpNWsIT_9LkYCUWbQgAzgHA5MdEXC4gR0YkUMol_Jj8EpxubMOxQahQdwh2LN9SCl8QY2lLENx3mhzSRq0ZiNvar_eeRD5y5KHwGay3_YngMadA/s640/IMG_0409.jpg" width="480" /></a></div>
<br />
<br />
До овој манастир, Свето Тројство, на пример се стига со жичара од патот каде што се наоѓаат другите манастири. Како ли стигале порано таму...<br />
<br />
Манастирите се доволно блиску за да отидете од еден до друг пешки. (Напомена повторно, ако правите ваков излет како мене, земете со себе мнооооогу вода) Откако ќе ги изгледате сите манастири, останете уште малку до зајдисонцето. Манастирите затвораат во 5 саат. Меѓутоа верувајте, вреди чекањето.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisCTgmpQfEqDchiIC8ML9WuigA61w85LQzB-8UHzKjyNvwr_XnwrkXWiDUxvx23CtUbIzuvEGn_IjMGryMcJsbbpvWV3lMImvKnIoLt_xmuLmGbJD58c2sJE8OheB2eKCQNoau12JxQl0_/s1600/IMG_0458.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEisCTgmpQfEqDchiIC8ML9WuigA61w85LQzB-8UHzKjyNvwr_XnwrkXWiDUxvx23CtUbIzuvEGn_IjMGryMcJsbbpvWV3lMImvKnIoLt_xmuLmGbJD58c2sJE8OheB2eKCQNoau12JxQl0_/s640/IMG_0458.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
Ви претстои едно од најубавите зајдисонца што сте ги виделе.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-52481432499323031502016-06-30T12:09:00.000+02:002016-06-30T12:10:37.414+02:00Наградна игра за во финале на европско<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Дечки дечки!!! Во Ситимол има наградна игра на која што главната награда е патување за двајца на финалето на европско првенство!!! Значи платен пат, смештај и две карти за во финале за двајца. Paris for two baby! </span></div>
<b id="docs-internal-guid-9f54c30a-a0c7-6692-bec2-0455d8128975" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Е сега, за да се квалификуваш, треба да шутираш топка :D :D :D </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Има едни дупки, и треба да шутираш и да ги погодиш, и така се квалификуваш за учество. Изгледаат вака.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><img height="416" src="https://lh3.googleusercontent.com/blEXjnE6y_Vhta9gayUYRBN8zLkj3J27Q7IbDbOsnoeBbsZAI-CdEfqK2GAoLiAB5gKBbByeL6WRjkMKhsJ_PUhWSQ0P94qukd5Lsv2atGnKp2GlOel-fhy6femSiDIxJvKEhWLZ" style="-webkit-transform: rotate(0.00rad); border: none; transform: rotate(0.00rad);" width="624" /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Јас не бев баш најсоодветно облечена, и малку со штиклите не можев да шутирам, ама планирам да отидам деновиве со патики и со другар под рака што игра фудбал 3 пати неделно, да шутира за мене. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ете така. Ако случајно ја добиете главната награда, нека ви текне од каде дознавте за награднава игра, ја сум супер друштво за на пат, се пакувам во мал куфер, знам што е офсајд и знам на француски да нарачам пиво. Па сега, вие со кого ќе одите, тоа си е ваше. </span></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Шеринг из керинг. Нема на што, повелете и друг пат. <3 3="" span=""></3></span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-270302328587776412016-01-21T18:59:00.004+01:002016-01-22T16:01:00.032+01:00Плусчиња <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Обично не пишувам вакви постови, бар не во последно време, блогирам претежно на тема патување, ама па одамна не сум блогирала на рандом тема, и некако добив желба, а богами и инспирација…</span></div>
<b id="docs-internal-guid-607824c0-6552-8240-8fe4-301d49c20ce9" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Бев вчера во супермаркет да испазарам, и меѓу другото идам да купам јогурт. Јогурт ко јогурт. Ладен. Кисел. Не премногу. Јогурт. И идам да купам јогурт, обично купувам битолски, оној розевион, и таман да посегнам по јогуртот, ја здогледувам следнава слика: </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt; text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><img height="405" src="https://lh3.googleusercontent.com/utFA9KOgUlU8YP35AyzPazUBtuvGWgw7VpIDaNHKjFhYWwGPYCNPG1UD5AaFyNM5B0x1WgtPVeYoTl5Bd0ROx2C_MejwCI51cyO9BdDViDpOCmbA5sMsRJCpJqs65urslXGMv_zi" style="border: none; transform: rotate(0rad);" width="241" /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Не дека мене нешто ми пречи и ме тангира, ја и понатаму ќе купувам од битолскиот розевиот пошто ми е најубав, освен ако не се решат го расипат па да морам да се префрлам на друг јогурт, ама ако едниве се крстиле Баланс Плус, мора ли бе другиве да се прекрстиле во Здравје Плус? На прво место неприкосновени по некреативност се рекламите и целиот брендинг за прашоци за перење, тука не може да им парира никој. Ама мислам дека Здравје плус го заслужуваат второто сребрено место. Не знам еве, ја не сум маркетинг брендинг експерт некој, ама мислам дека ако веќе ребрендираш или вадиш нов производ на пазар, треба да гледаш да си уникатен, а не копија. (Тука сеа Кина не би се сложила баш додуше, ама добро…). Сега да не грешам душа, може немале таква намера овие вториве, од кај да знам, ама па така изгледа - уште еден јогурт со плусче во името и зелено бела кутија или уште едно млеко со битолското чупе со плетенки на сликата. Има бе креативни дечки, ќе осмислат супер концепт, и дизајн, и све, дајте им шанса, дај некако да излеземе од тие рамки дека реклама за прашок за перење мора да има домаќинка во неа, дека млеко мора да има девојче со плетенки на амбалажата… </span></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Иначе јогурт е супер ствар. Со бурек иде многу добро. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/l1XvaiOzv00/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/l1XvaiOzv00?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">_________________________________________________________________________</span><br />
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span>
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">После блог постов добив порака од една другарка која ми пренесе реакција од креативците кои стојат зад брендингот. </span><span style="font-family: "arial"; font-size: 14.6667px; line-height: 20.24px; white-space: pre-wrap;">Искрено жалам, м</span><span style="font-family: "arial"; font-size: 14.6667px; line-height: 1.38; white-space: pre-wrap;">ојата намера не беше ниту да навредам ниту да омаловажам некого лично. </span><br />
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span>
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Кога ќе размислам подобро, веројатно тоа ни е одлика како народ, сите го правиме тоа. Работите и што треба и што не треба си ги сфаќаме лично. Јас тргам од себе. И колку и да сум свесна дека не треба, пак доживувам лично секакви критики. А не треба. Критиката, особено кога е добронамерна и конструктивна не треба да биде ништо друго освен поттик да бидеме подобри во она што го правиме. Па ете, се надевам дека овој блог пост од лична навреда ќе се претвори во </span><span style="font-family: "arial"; font-size: 14.6667px; line-height: 20.24px; white-space: pre-wrap;">поттик</span><span style="font-family: "arial"; font-size: 14.6667px; line-height: 1.38; white-space: pre-wrap;">, не само за креативците што стојат зад јогуртите туку за сите што го прочитале блог постов, во секое поле да бидеме подобри, поуспешни, покреативни :) </span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-91774652531177238482016-01-20T17:54:00.000+01:002016-03-08T17:55:17.311+01:00Патувачки дневник: Атина (втор дел)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
Види претходно: Патувачки дневник - Атина (дел 1)</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Дојде попладне и ние бевме гладни. Па одбравме една фина таверничка со грчка музика во живо и како што е редот: Узо, цацики (знам знам, таратур де, знам, океј) суфлаки, муфлаки, рибици, гирици, ракчиња… Све со ред. Прв пат во животот пиев узо. И гајле ми беше дали ќе ми се свиѓа. Амбиентот едноставно си бараше узо. Малку се преценивме со храната, колку за 8 души нарачавме, ама па многу на душмани, што, једном се живи, а ние стрвни ни се пробуваше од се…</span><span id="more-4986" style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;"></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">После тоа одбравме некој рандом бар. Френк Синатра или така нешто. Над кафичот натпис со цитат од Синатра: Ги сожалувам луѓето што не се пијани. Така? Океј, нема проблем. Фативме коктелите со ред. Ни се придружи и Олга и нејзиниот пријател кој што всушност ни се придружуваше во 80% од времето. Дури и најрандом бар во некое најглупо рандом време како 7-8 попладне/вечер во недела во Атина има луѓе, има музика, има гужва, има содржина.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Ни се придружија и една банда на итаљани, работеле во Атина, па само што им завршил договорот, се спремале за на роуд трип низ Грција. А Олга во меѓувреме не покани (сите сосе итаљаните!) кај некој си нејзин пријател дома кој што славел именден. На цурите не им се одеше по домашни журки и имендени, и ги оставив со итаљаните, а јас им се придружив на Олга и нејзиниот другар на журката, на која што требал наводно да биде и нејзиниот бивши дечко, па да ја држам за раче да не оди сама.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Требаше да биде наводно голема журка. Другарот на Олга отиде прво до дома да земе хард диск со музика. Си викам океј, сигурно ќе биде супер. Олга е супер, другар и е супер, опенмајндед луѓе, се надевам дека нема да има отоци што ќе ме замараат за името, дека веќе трети ден по нас трчаат луѓе и ни викаат Фиром Фиром, и после трети ден игнорирање и смеење на темата, почна да ни станува напорно.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Влегуваме на журката што да видам: Една голема соба претворена во хостел со три дупли кревети, мириса на мувла, спуштени ролетни и непроветреан воздух, 7 полупијани хипици и две кучиња. Ауууууу, си викам, журкава си грми. Ме извади од коктел бар каде што имаше коктели музика и итаљани и ме донесе во дувлово. Океј. Што е тука е. Се заправив муабет со сите по ред. Еден од нив Сириец. Ама не од овие тазе сиријциве, 15 години живеел во Атина. Другиот режисер. Аха, што режираш? – Па одамна не сум режирал за комерцијални цели. На третиот му викам што работиш, ми вика: I’m a spiritual seeker. Бате, убаво тоа, супер, браво за тебе, ама лебот од што го вадиш. Кога вистински си ја барал спиритуалноста, потребите ти се сведувале на минимум и си се задоволувал со многу малку. Океј, ја пак не разбрав лебот како го вади, ама прекинав да прашувам. Четвртиот ми вика: “Запознав еден многу фин пар од Македонија летоска на Лефкада. И кога ги прашав од каде сте, ми рекоа ние сме тие што вие ги викате Скопианс. И навистина е така, од цел свет само ние ве викаме така. Глупаво е.” О шуќур си реков конечно запознав и некој разумен што не те замара, макар било и неговото гледиште скроз спротивно на нашето.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">И кога по 20 минути Олга ми вика: Ајде да си одиме. Ааааааааа, не. Не се договоривме така. Ја не си отидов од бар со журка со музика со коктели со све, за да дојдам да поседам во стан со 7 хипици и после да си отидам во 12 дома да си легнам. Ја ќе останам. Остана и другар и кој што после ме испрати до дома. Т.е. ме врати до дома. Со мотор. Прц. Сум се возела на мотор у Атина.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Понеделникот сабајле Олга мораше да се врати на својата секојдневна рутина, т.е. да оди на работа, а ние закажавме туристичко административни активности. Административни – да се упатиме кон филипинската амбасада да извадиме визи (да да, следните блог постови ќе бидат на тема патување на Филипините J ). Туристички – АКРОПОЛ! Ајде конечно да посетиме историски знаменитости и да направиме слики за на фејсбук. Имавме и селфи стик и све.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Мора да признаам дека Акропол воопшто не е така импресивен. За 12 Евра влезница па ич. Можам само да ви препорачам дека можете слободно да го рипнете Акропол. Освен ако не одите со туристички водич или пријател што ќе има да ви раскаже некои fun facts, бидејќи во спротивно се е само купови неимпресивни столбови и камења. Глетката од горе е исто така прилично неимпресивна. Музејот на Акропол содржи реплика од она што Акропол бил пред да го опљачкаат и да однесат се во Brittish Museum.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhomoyhEVkgjLTbeG71GuAMDg5jA0U2jVSZQS4NoVANYo6I_9dMnp172XDw02uZbH5xfSHAJe1F5qVlnOm4blcm65LPbr83SM_3dW33W1uik9qyoZGfCqzfPtBjZgisFIHRZc9E4u9hg7gh/s1600/%25D0%25B0%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25BB.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhomoyhEVkgjLTbeG71GuAMDg5jA0U2jVSZQS4NoVANYo6I_9dMnp172XDw02uZbH5xfSHAJe1F5qVlnOm4blcm65LPbr83SM_3dW33W1uik9qyoZGfCqzfPtBjZgisFIHRZc9E4u9hg7gh/s1600/%25D0%25B0%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25BB.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Вечерта се упативме кон Егзархија. Егзархија е населба во Атина каде што живеат/се движат анархистите и полиција буквално не влегува внатре. Дури имало и случаи каде невини граѓани имаат настрадано под сомнеж дека се полиција во цивилки. Има голем булевар на кој што се наредени редици и редици полициски комбиња. Од едната страна е најелитната населба во Атина. А на страна е Егзархија каде што не само улиците мирисаат на марихуана, туку во баровите се служи пица со марихуана. Не пробавме од пиците со марихуана, ама затоа во барот каде што седнавме на масата имаше две кила мандарини и ние лабаво една по една им ги изедовме сите.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Тоа излегување ме чинеше после лежење два дена болна дома, четвородневната изложеност на студ си ја доби црешата на шлагот, меѓутоа моравме со Егзархија да го заокружиме нашето кратко слатко патешествие.</span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-44361206686801651252016-01-17T17:17:00.000+01:002016-08-18T15:46:17.795+02:00Патувачки дневник: Атина (прв дел)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Нашето патување за Атина излезе сосема спонтано откако едно сабајле се разбудив, и на Твитер првиот твит што го прочитав беше дека во текот на денот – Black Friday – ќе имало огромни попусти на летовите на Рајанер. Неколку саати подоцна, имавме купено 4 повратни карти Солун – Атина за вкупно (!!!) 16 Евра. Да, карта во еден правец беше 2 евра.</span><span id="more-4952" style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;"></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
Не ги знам пресметките за одење до Атина со кола, меѓутоа комбинацијата на возење до Солун и лет со Рајанер мислам дека е најисплатлива и најбрза (освен ако не патувате со луѓе како Ивана кои што инсистираат на аеродром да се два саати пред полетување). Под претпоставка дека патувате четврорица, математиката е следна:</div>
<ul style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; list-style: none; margin: 0px 0px 25px 20px; padding: 0px;">
<li style="border: 0px; list-style: circle; margin: 0px; padding: 0px;"><span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Пат до солун и назад – 500 денари</span></li>
<li style="border: 0px; list-style: circle; margin: 0px; padding: 0px;"><span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Паркинг за колата по човек – 4 евра (околу аеродромот во Солун има еден куп паркинзи каде што за ефтини пари може да си ја оставите колата, на дел од нив може да резервирате и паркинг место онлајн)</span></li>
<li style="border: 0px; list-style: circle; margin: 0px; padding: 0px;"><span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Повратен билет Солун – Атина – од 20 евра па нагоре</span></li>
</ul>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Стигнавме во Атина, беше попладне – приквечерина, и првото нешто што си го помисливме беше: Ахххххх, југ, види колку е топло. Марфи.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Уште вечерта другарка ми Олга, која што ја запознав лани во Камбоџа (патеписи од тоа патување има <a href="http://dzabest.mk/blog/tag/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/" style="border: 0px; box-shadow: rgb(236, 47, 47) 0px 12px 0px -11px; color: #ff5252; display: inline; margin: 0px; padding: 0px; text-decoration: none; transition: box-shadow 0.5s;">овде</a>) и кај која што впрочем бевме отидени на гости, не однесе на пијачка во квартот Гази. Квартот Гази е бивш индустриски кварт, кој што е преполн со кафичи пабови и клубови и е местото кај што се искача во Атина. Уште првата вечер шашардисавме. Згмечени и потиштени од уништениот скопски ноќен живот, небаре не ни можевме да си замислиме како е да живееш во град во кој што имаш бескрајни можности за излегување, а не кул места што се бројат на прсти во кои што константно се движи истиот затворен круг на луѓе. Па после ни текна дека и кај нас едно време беше така, па не фати една носталгија… Тагата ја убивме со ракомело – греена ракија со мед. Многу поблага (и на вкус и по процент на алкохол) од нашава греена ракија. И за разлика од нашата која што се служи само во кафани, нивнава се служи секаде. И пак се навраќам на прашањето: Зошто турко кафе и ракија (она што што се пие во секое нормално македонско домаќинство) не се служи секаде, срамота е да се нарача и се смета за заостанато? Зошто бе не се служат шотови ракија во дискотеки? Зошто турско кафе не е специјалитетот што секој туриста ќе може да го проба во било кој локал каде што ќе седне? Нејсе….</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Другата работа што многу ми се допадна е што во секој локал кафич паб ресторан кафана таверна при само седнување или доаѓање, ви се сервира мезе од куќата. А мезињата варираат од тенко сечени краставици, до двопек со намаз од маслинка, од маслинки до чипсови, од пуканки до помаранџи… Секаде на само седнување се сервира чаша вода и се носи мезе, па после да видиме дали ќе јадете пиете спиете, или што и да е. Го имаат угостителството измајсторисано до крај.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
Наредниот ден имавме набиена агенда. Сабајлето се упативме кон Плака. Плака е стариот дел на градот што се наоѓа веднаш под Акропол. Мали тесни улички на брдо. Изграден од ѕидари кои што потекнуваат од островот Анафи и целиот стар град изгледа тој остров – мали бели куќарки, плава боја, многу скали и растенија насекаде. Погледот од горе врз Атина не е ништо спектакуларно.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhIj7-jSLngs96KHS0qfvk9zSe9T8rq3vz0hIqezVOWTbCG53JLfYQoHxxajLDramhH5F63NOenBcF-O7RXM2HvwlYm3f61C_pOUuIkbxZ_f3ONCVH8ETRMyy7hnmy8MLPG97ne6sGxB_Dm/s1600/12607320_10153230761097461_1050611638_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhIj7-jSLngs96KHS0qfvk9zSe9T8rq3vz0hIqezVOWTbCG53JLfYQoHxxajLDramhH5F63NOenBcF-O7RXM2HvwlYm3f61C_pOUuIkbxZ_f3ONCVH8ETRMyy7hnmy8MLPG97ne6sGxB_Dm/s1600/12607320_10153230761097461_1050611638_n.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<img alt="12607320_10153230761097461_1050611638_n" class="alignnone size-full wp-image-4959" src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12607320_10153230761097461_1050611638_n.jpg" height="460" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" srcset="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12607320_10153230761097461_1050611638_n-300x225.jpg 300w, http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12607320_10153230761097461_1050611638_n-622x467.jpg 622w, http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12607320_10153230761097461_1050611638_n.jpg 640w" style="border: 0px; height: auto; margin: 0px; max-width: 100%; padding: 0px; vertical-align: middle; width: 620.156px;" width="614" /><span style="line-height: 23.8px;">Меѓутоа затоа прошетката низ малите тесни улички и безброј скали е многу романтична.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi8KpR0nncQRkihbWVRUAlfZ_SjGVHg9-4XAk_I4aIuC6zHZ4GPqxHTj-dzqKBqNvZtUQsWEHedBM96SXV2Q23GkEoPmpMSp1K4oAi2pBxWvtD08kqWGHIGlGrdB8K_oDRHyH6h67qPrlCR/s1600/12626063_10153230761107461_1174606091_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi8KpR0nncQRkihbWVRUAlfZ_SjGVHg9-4XAk_I4aIuC6zHZ4GPqxHTj-dzqKBqNvZtUQsWEHedBM96SXV2Q23GkEoPmpMSp1K4oAi2pBxWvtD08kqWGHIGlGrdB8K_oDRHyH6h67qPrlCR/s1600/12626063_10153230761107461_1174606091_n.jpg" /></a></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;">Стариот град го содржи и сето она што го содржи секој стар град во една туристичка дестинација – безброј мали продавници со дрангулии и сувенири, таверни со туристички цени, илегалци од блискиот исток што продаваат разгледници и сувенири…</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsEmce0ocaNqIVP31t3JT9TBvE75vKnFm9sbT40R-35EqGEfYpWuVTLmtSYXlgJtAFVLhgl5WWsPL8_jrMJv5rXtef2k_Om32IExmQtqvrO7rYEJL9b-aUFb1kMuPSKnq9fQXiyQRDwoLx/s1600/12606711_10153230761152461_1917535591_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsEmce0ocaNqIVP31t3JT9TBvE75vKnFm9sbT40R-35EqGEfYpWuVTLmtSYXlgJtAFVLhgl5WWsPL8_jrMJv5rXtef2k_Om32IExmQtqvrO7rYEJL9b-aUFb1kMuPSKnq9fQXiyQRDwoLx/s1600/12606711_10153230761152461_1917535591_n.jpg" /></a></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;">и безброј симпатични и интимни мали кафулиња.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-WL2-1m6Ky8hLHGjVQiKalNTf5HM3lioNVmMC69PkO1-JtWV3hCgKCvN4J0Fx1HfoTA3UJ27wqBCMYdlvjy8XeXhkDp9XeMpDJWLxWCA6wfkhwcFDzu6C4ElCts9DObesWYJpyaK_Gsot/s1600/12650617_10153230761132461_1484913266_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-WL2-1m6Ky8hLHGjVQiKalNTf5HM3lioNVmMC69PkO1-JtWV3hCgKCvN4J0Fx1HfoTA3UJ27wqBCMYdlvjy8XeXhkDp9XeMpDJWLxWCA6wfkhwcFDzu6C4ElCts9DObesWYJpyaK_Gsot/s1600/12650617_10153230761132461_1484913266_n.jpg" /></a></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;">Саботата попладне ја искористив и за да отидеме кај братучетка ми на вечера на гости, која веќе некое време живее во Атина. Ги начекав двете дома како готват. Едната правеше вистинска супа, другата матеше брашно и вода <3 span=""><!--3--></3></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7z8cCj5_bLD-5UngxM0UKba3JHe2OAZ7CGRs9p2av6DNrXaGY7dkhpy3Ld0tkJ59zEdDRfK4r_y-6T20p_neJP79VM1iNml28rVIKWupL84szrialjEOxrOud38BiEaSUIniHs2wku9-v/s1600/12595941_10153230761167461_1506508250_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7z8cCj5_bLD-5UngxM0UKba3JHe2OAZ7CGRs9p2av6DNrXaGY7dkhpy3Ld0tkJ59zEdDRfK4r_y-6T20p_neJP79VM1iNml28rVIKWupL84szrialjEOxrOud38BiEaSUIniHs2wku9-v/s1600/12595941_10153230761167461_1506508250_n.jpg" /></a></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;">Дента во Атина дуваа такви ветришта, што по улиците имаше откорнати дрва. Меѓутоа тоа не не спречи во намерата да излеземе и да имаме a proper night out во Атина. Не, има да излеземе, па макар ни било последно! Ни се приклучи и братучетка ми. И повторно не фати лека депресија. Кој знае колку е прекрасно да живееш во град со бескрајни можности за ноќен живот. Бескрајно многу барови, пабови, клубови, мезе барчиња… Сите со убава музика и убав народ. Пак носталгија за старо Скопје, пак муабет ехеееее и кај нас беше вака порано…. па решивме дека нема смисла да кукаме и се оддадовме на алкохолот. Братучетка ми го пропушти последното метро за дома, па продолживме во атинскиот Балет – загушливо место каде што ги пуштаа ACDC и каде што висеа шанделиери од таванот :) Лонг стори шорт, 5 и 13 минути бевме во кревет.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Станавме утредента мамурни, со троа главоболка во главите, ама денот не смееше да се пропушти. Сонце пука, ветар нема, се лицнавме, и планот за денот беше: да се пие кафе покрај море. Толку. Никакви туристички активности, никакви музеи, никакви содржини од историско значење. Кафе. Море. Сонце. Ова последново од Октомври го немаме видено.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<img alt="" class="alignnone size-full wp-image-4957" src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12647667_10153230761272461_845167006_n.jpg" height="345" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" srcset="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12647667_10153230761272461_845167006_n-300x169.jpg 300w, http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12647667_10153230761272461_845167006_n-768x432.jpg 768w, http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12647667_10153230761272461_845167006_n-622x350.jpg 622w, http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2016/01/12647667_10153230761272461_845167006_n.jpg 960w" style="border: 0px; height: auto; margin: 0px; max-width: 100%; padding: 0px; vertical-align: middle; width: 620.156px;" width="614" /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgtUMQleRQkHHrevcDW2hKBBst7l6VkpGd8wz5k79wyTKeFle-0Ee_BxMX9J6rzaPh4Uxxpo5q2UFTsIJzm8VezmvyTn1y4BacTHCA6ZheZngxUV6A2v4rfE_7sQuZoxTreM60BdwUZyJdO/s1600/12647667_10153230761272461_845167006_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgtUMQleRQkHHrevcDW2hKBBst7l6VkpGd8wz5k79wyTKeFle-0Ee_BxMX9J6rzaPh4Uxxpo5q2UFTsIJzm8VezmvyTn1y4BacTHCA6ZheZngxUV6A2v4rfE_7sQuZoxTreM60BdwUZyJdO/s1600/12647667_10153230761272461_845167006_n.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Се збравме, се качивме на трамвај правац море. (Иначе да, 4 дена во Атина карта за јавен превоз не плативме, мислам дека нашиот дел околу одмазда за неправдата со името е направен). Се симнавме на првата станица што излезе на море и се упативме покрај море правац пристаниште. Сигурно ќе има кафичи некои по пат. Аха да. Кафичи по пат немаше, ама затоа имаше разголени дечки што на 17ти Јануари боси по шорцеви играа фризби. 17 Јануари. Боси. Голи. Фризби.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdlyaOI6z4gAeiE0SgPczz4ADHIVUvCKRCP5E4piVY5I9i0bOEwxp0xW0iOV3jNkn_l1TczWWpdR7d-1QIqj4YCYErt5N4odZ92XJjH4IySsBi2w8F7hGnfm98mYdIW0CKPnUT4apZV3RH/s1600/12625963_10153230761192461_390870880_n.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjdlyaOI6z4gAeiE0SgPczz4ADHIVUvCKRCP5E4piVY5I9i0bOEwxp0xW0iOV3jNkn_l1TczWWpdR7d-1QIqj4YCYErt5N4odZ92XJjH4IySsBi2w8F7hGnfm98mYdIW0CKPnUT4apZV3RH/s1600/12625963_10153230761192461_390870880_n.jpg" /></a></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="line-height: 23.8px;">Во Атина нема кафичи покрај море. We learned it the hard way. Има сигурно некаде, меѓутоа нема кафичи на кеј со маси со сонце со шема со наочари како што има во секој град што се наоѓа покрај вода. После многу шетање, барање и нервирање, најдовме еден кафич ресторан што не излегуваше баш на море, ама тука блиску беше. Дечко дај 4 кафиња жити бога. И еден чизкејк. </span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Следно: Атина (дел 2)</span></div>
<div>
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;"><br /></span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-71396450435842959942016-01-14T22:30:00.000+01:002016-03-08T17:55:27.712+01:00Интересни факти за Атина <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Калимера!</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Грција сите ја знаеме ко Грција – лошите дечки што не ни даваат да си се викаме по уставно име, не тераат да правиме склекови на граница и дужни се ко – па да, ко Грчка. Меѓутоа факт е дека 80% од нас ја немаме прошетано Грција пошироко од Солун, Халкидики и стандардните миконос-закинтос-макинтос, па кога одиме таму забораваме дека таа земја е многу повеќе од Икеа шопинг дестинација каде што ем ги оставаме парите, ем ги пцуеме колку се никакви.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTEXspEUeE9kENzKJH-_hEi3TSqTstzShBK8FcCNAIfG_Nyo4BGtgYsNIneFy2BX9cHyq_-e46s_ft7Aoa-esIEeB9ES_Pj-MFf3p7SIFKUBYioHPfycg202fxmBMlWGfjNtNMU7M5MMFM/s1600/atina-622x220.jpg" imageanchor="1"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTEXspEUeE9kENzKJH-_hEi3TSqTstzShBK8FcCNAIfG_Nyo4BGtgYsNIneFy2BX9cHyq_-e46s_ft7Aoa-esIEeB9ES_Pj-MFf3p7SIFKUBYioHPfycg202fxmBMlWGfjNtNMU7M5MMFM/s1600/atina-622x220.jpg" /></a></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<b>Пиј си кафе, пиј си тутун, азното само ќе си дојде</b><span id="more-4892" style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;"></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
Атина годишно ја посетуваат 17 милиони туристи. Се-дум-на-е-сет-ми-ли-о-ни!!! Сега јасно ви е зошто грците никако да банкротираат?</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<b>Колевка на цивилизацијата</b></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
Атина ги има пројдено сите фази на општествено уредување – робовладетелство, демократија, капитализам, социјализам, комунизам, феудализам… сите! Градот е континуирано населен и жив повеќе од 3000 години. Тоа не е малку. Не само што не е малку, туку е и еден од најстарите живи градови на светов.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<b>Партенон е некомплетно ремек дело заради вечните колонизатори – Англија</b></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Во 1800 година, додека Атина уште била под Отоманската империја, некое бате Lord Elgin, кој што бил амбасадор на Обединетото Кралство во Константинопол, добил контроверзен фирман од турците со кој што му се дало дозвола да изнесува статуи од Партенонот. И така, тоа бате ги има отстрането, натоварено на бродови и транспортирано до Англија скоро сите скулптури, вазни и секакви други транспортабилни монументи од Партенонот. После тоа фино културно Британската Влада си го откупила сето тоа од него и сега сите тие скулптури се изложени во British Museum во Лондон, и Англија не ни помислува на нивно враќање, и покрај тоа што Грција еден куп пати покренала секакви иницијативи и имаат спор на темава што трае и ден денес. (Фан факт 2 на темава: Тие дури имаат и олеснувач во целиот процес на преговарање за скуплтурите, исто како ние со грците <3 span=""></3></span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="590" src="https://www.youtube.com/embed/xo0X77OBJUg?feature=oembed" style="border-style: initial; border-width: 0px; margin: 0px; padding: 0px; width: 620.156px;" width="787"></iframe></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<b>Острацизам – старите грци знаеле како</b></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Во антички времиња, Атина имала нешто што се вика острацизам. Секоја година во собранието се гласало дали да има острацизам, и мнозинството ако одлучело да, 2 месеци после тоа се одржувал истоимениот. Што е острацизмот всушност? Референдум. За тоа кој да се протера од градот! И така народот си гласал доколку не сакал некого, сметал дека некој е тиранин, или е закана за државата, или по било кој основ не сакал да биде во Атина, можел да си гласа таа личност да биде протерана. Најлегитимно. Замислете во денешно време ова, а?</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<b>Првите олимписки игри биле одржани само 2 години откако Грција банкротирала</b></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">На 10 Декември 1893 Грција банкротира. (да, земјата има долга традиција на банкротирање). Две и пол години подоцна, летото 1896та во Атина се одржуваат првите модерни олимписки игри после 1500 години. Како успеала една банкротирана земја да најде пари и да огранизира олимписки игри? Од донации. Или по модерно од фандрејзинг. Грција одбила странска помош, и ниту еден цент странски пари не смеел да влезе во фондот потребен за спремање на олимписките игри. Се лансирала огромна кампања и населението било буквално мобилизирано да донира. Во еден месец се собрале 130.000 драхми. Не знам преведено во денешна вредност на тогашните пари колку би било тоа, меѓутоа сигурно многу. Во меѓувреме некој многу богат грк од Александрија, Египет се понудил да го реставрира на свој трошок стадионот Панатенаикос. И откако се објавило ова, следела уште поголема лавина на донации од грчка дијаспора, од попови од света гора, од трговци, од обичен народ, донации стигале од секаде. Грција дополнително заработила од олимписката поштенска марка и од влезниците, при што на крајот собрала вкулно 1.5 милиони драхми. Ете така драги мои се организираат олимписки игри кога си банкротиран. Се што е потребно е да имаш дарежлив сиромашен народ со силно чувство на колективна општествена одговорност и еден многу дарежлив богаташ.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Тргам утре, со репортажи од главниот град на нашиот јужен сосед ви се јавувам наредната недела.</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Сага по</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #757575; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 23.8px; margin-bottom: 20px; padding: 0px; word-break: break-word;">
<span style="border: 0px; margin: 0px; padding: 0px;">Ваша Јована</span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-45388949329650489792015-11-25T18:07:00.000+01:002016-08-24T10:23:36.494+02:00Патувачки дневник: Осло (дел 2)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://dzabest.mk/blog/oslo2/">Осло ноќен живот</a><br />
<br />
Станавме поприлично доцна во однос на она што го имавме испланирано. Ама секогаш е така. Кога планираш да бидеш примерен туриста со набиена агенда стално ти излегуваат некои пива непланирани и сè се изместува.<br />
<br />
Доручкувавме некои типични норвешки вафли кои што ни ги спреми Васе (фала Васе!) и толку беа вкусни се прејадовме како прасиња, не ни се мрдаше од дома. Ама надвор времето беше убаво (хм… убаво, видиш како одма ти паѓаат стандарди) а ние не сакавме од три дена еден да преседиме дома. Прва дестинација беше скокалницата Холменколен.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKTwNlR5OFaJZKF2vhDKwuVu6fV8XMESSKm4LI35r83465MCRCbLXp9tM76e9QLeOkSywDPw8dI-HNJ6CvOARPJSVFLkH704Ssxc3DKR10iLm7i3javpHBOUpDmPWFVQ2eItDIubeIH5ee/s1600/DSC07855.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKTwNlR5OFaJZKF2vhDKwuVu6fV8XMESSKm4LI35r83465MCRCbLXp9tM76e9QLeOkSywDPw8dI-HNJ6CvOARPJSVFLkH704Ssxc3DKR10iLm7i3javpHBOUpDmPWFVQ2eItDIubeIH5ee/s640/DSC07855.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Скокалница ко скокалница, арно ама ова западниве народи со претприемачки дух ја направиле да биде атрактивна 365 дена во годината, а не само кога има ски скокови. Zip-Lining, лифт до горе, симулатор на спуштање со 120 км на час, ски музеј… комплетен пакет. Сакавме да се качиме до горе, да направиме едно селфије со поглед на вју, ама редот што се чекаше беше многу долг а ние веќе доцневме како и да е, наместо тоа се прошетавме само низ музејот со скии.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSytkCLGDHWkuy0AUdQUqhdMDRM9ub2pSDCC3H5q6AyhSIWAP8Bh4pRYakvVLX8PG_u903WMw3atvuS8kyXW3q2eHcR7dAifqB0bdJ4f3jiOnr5GA2j51dMPlo581yjunAuvfhGsSjIyXv/s1600/DSC07859.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSytkCLGDHWkuy0AUdQUqhdMDRM9ub2pSDCC3H5q6AyhSIWAP8Bh4pRYakvVLX8PG_u903WMw3atvuS8kyXW3q2eHcR7dAifqB0bdJ4f3jiOnr5GA2j51dMPlo581yjunAuvfhGsSjIyXv/s640/DSC07859.JPG" width="480" /></a></div>
<br />
<br />
Во музејот освен трофеи и слични модерни работи имаше изложено и дрвени скии и везови од пред неколку стотици години при што стварно ти станува јасно дека кога немало патишта авиони и возови, луѓето така си патувале од куќа до куќа, така оделе на лов, така оделе секаде. Со скии.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlviHcRCtSwU4UKV0xxq4gW-NKUtOi2RTyk_1PBWpnlNmSfjS4cJPP3EUEjQv2yhCjk1pOxMYezuqT7G2mC7ph4_dN__9zFbpSP0SAZUXhb9j5r8U0UPN9MXz2e5oSgtUex6EDj_Jp0LBG/s1600/DSC07862.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlviHcRCtSwU4UKV0xxq4gW-NKUtOi2RTyk_1PBWpnlNmSfjS4cJPP3EUEjQv2yhCjk1pOxMYezuqT7G2mC7ph4_dN__9zFbpSP0SAZUXhb9j5r8U0UPN9MXz2e5oSgtUex6EDj_Jp0LBG/s640/DSC07862.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
После скокалницата решивме да направиме нискобуџетен ручек составен од глобализација, конзумеризам, монсанто и сè друго што не е во ред со денешниот свет и отидовме во Мекдоналдс. Времето беше многу убаво па решивме да си земеме ланч пакети и да го поминеме ручекот на клупа во паркот на скулптурите. Испадна многу поубаво отколку што очекувавме. Паркот е многу мирен и покрај многуте туристи, а есенските бои на лисјата… уште љиљакова фалеше.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtBQwnn0UXBOPBVgAO628pn1QAgO4QCf7f71GwPbFortPgwSYRylc6QEWuI8y70KLHz7vEPAeTKFP_0UwrmEoAeP6y5oBLteppXmw5Tf6lkxTYXMW2vWBGLGsuFmo5lXH53A_y-Vl-aLfD/s1600/DSC07873.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtBQwnn0UXBOPBVgAO628pn1QAgO4QCf7f71GwPbFortPgwSYRylc6QEWuI8y70KLHz7vEPAeTKFP_0UwrmEoAeP6y5oBLteppXmw5Tf6lkxTYXMW2vWBGLGsuFmo5lXH53A_y-Vl-aLfD/s640/DSC07873.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Паркот на скулптурите е парк на норвешкиот скулптор Густав Викеланд. И јас обично не се разбирам од уметност, од концептуална па ич, ама ова чудо е малку поинакво, да не речам луцидно. Прилично е туристичко, ама го препорачувам на секој што ќе отиде таму. Нема да раскажувам многу околу скулптурите, ќе оставам сликите да го кажат своето.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnphliYGlyCZeL0EXOHoEo-2G6WdHw3E4SFIoOOfWdZj1KKZrJAj9YrmceqI-Ijr8Bk1Nfrclye-DC0qLXq1aw5DtIJa7ERkjlfeRREazpumwY1X8vcuyCqVBTE-cRZ5Du3OeW1VyNy44_/s1600/DSC07868.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnphliYGlyCZeL0EXOHoEo-2G6WdHw3E4SFIoOOfWdZj1KKZrJAj9YrmceqI-Ijr8Bk1Nfrclye-DC0qLXq1aw5DtIJa7ERkjlfeRREazpumwY1X8vcuyCqVBTE-cRZ5Du3OeW1VyNy44_/s640/DSC07868.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Последната дестинација беше операта. Операта во Осло е модерна градба која што многу потсеќа на Македонската Опера и Балет. Од она што можевме да го заклучиме е дека норвежаните кога одат на опера, тоа им е цело излегување кое што вклучува одење на опера 2 саати порано, пиење вино, наоѓање со пријатели и познати, некои од нив дури одат и на вечера во ресторанот во операта пред настап. Баш фин концепт. Кај нас никогаш не би можело тоа да се изведе…. Ние никогаш нема да научиме да доаѓаме пола саат порано. Нејсе, не ми се размислуваше за тоа нити па ми се правеа компарации.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiI5nBfPvo43bz5Lt8IrwzPcG0xYyXVV27-xefHEA5rMm7eG8oPbQJIBVTSEOnd6Y_rmM39dDGHNrLGcO3sfx3veFe5nx2rGxLRY1re6EOnrUKQGM3WcDtnPItCW1IUlLBtry_tWUUuGCzS/s1600/DSC07876.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiI5nBfPvo43bz5Lt8IrwzPcG0xYyXVV27-xefHEA5rMm7eG8oPbQJIBVTSEOnd6Y_rmM39dDGHNrLGcO3sfx3veFe5nx2rGxLRY1re6EOnrUKQGM3WcDtnPItCW1IUlLBtry_tWUUuGCzS/s640/DSC07876.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Уморот не стигаше, недостатокот на сон исто така, па решивме да го заокружиме целото ова патување со кафе во хипстерски кафе локал. За последен пат ги измеркавме викинзите од глава до пети и си отидовме дома.<br />
<br />
Си легнавме рано, и со нас си земавме настинки и кивавици. Лекција научена: Никогаш повеќе не патувам во северна земја во зима. Норге, до следниот пат, кога денот ќе ти трае 23 саати <3 div=""><!--3--></3></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-23723291794560129902015-11-18T18:05:00.000+01:002016-01-21T19:20:01.812+01:00Патувачки дневник: Осло - ноќен живот<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://dzabest.mk/blog/oslo1/">Осло, дел 1</a><br />
<br />
Ноќниот живот во Норвешка, онака како што ќе ти го раскажат сите норвежани и како што ќе прочиташ во сите водичи, магазини, артикли и написи за Норвешка, се сведува на следново: Собирање на друштвото по дома и пиење многу алкохол купен од продавница, и излегување во пабови-барови во подоцнежните часови. Не е тоа ни приближно слично на нашето ај да се собереме да се залиеме… Ние се подмачкуваме, они кога излегуваат од дома се веќе ќори пијани.<br />
<br />
Немавме среќа со времето дента. Претпладнето не издува северен ветар на пристаништето, вечерта северни дождови лиеја. Баровите каде што се точи алкохол се на прв поглед малтене исти. Пред сите нив има ред луѓе што чекаат да влезат внатре. Не ред бидејќи има фејс контрол или праат сектор/станица шема па можеш да влезеш само ако си на список или со резервација, туку дека во локалот собира да речеме 200 луѓе, и они повеќе од 200 луѓе не пуштаат внатре. И треба да почекаш некој да излезе, за ти да влезеш. И пред сите нив има обезбедување кое што на сите без исклучок им ги проверува личните карти. Нема вчера напунив 18 жими шишкиве….<br />
<br />
Застанавме на едно ќоше под стреа за да не киснеме како глувци. Барови насекаде околу нас. Секаде се чека ред за влез, и сите барови некако фенси изгледаат. Спротивно од она како се осеќавме и изгледавме. Океј, сега на каде? Видовме еден паб карши нас за кој што не се чекаше ред. Некој Хрват што живеел во Осло и го имаше препорачано тој паб на Ивана. Ем препорачан, ем не се чека ред за влез. Одиме.<br />
<br />
Влеговме. Средно жалосно. Масите сите зафатени. Никој не стои. Океј, пиеме една пијачка, таман да се осушиме, па ќе идеме на друго место. Шо ќе пиеме? Не знам, мене ми се пие нешто шарено, нешто за девојчиња, не знам… Океј, ја ќе одам по пиво, вие кога ќе се одлучите идете купете си.<br />
Здраво, едно пиво точено ве молам.<br />
Какво?<br />
Било какво, норвешко да е.<br />
Мало или големо?<br />
Ја на мал човек ли ти личам?<br />
9 евра ве молам.<br />
<br />
Вадиш картицата, плаќаш, плачеш. Таа е процедурата. Се враќам назад кај двеве што уште се мислат што да пијат. Ме гледаат со солзи во очите, маскарата разлеана. Кога разбраа дека пиво е 9 евра, се откажаа од куба либрето, и ко попчиња си викнаа и они по едно пиво.<br />
<br />
Пиеме ние така и плачеме, ги осеќаме еврата во грло при секоја голтка, кога во локалот почна да станува интересно. На сцена стапи норвешкиот драган б со точка костиќ и почна да врти фанкови на плочи. Mестото се поднаполни со средно пијани норвежани, редиците пред другите локали стануваа се подолги а дождот не прекинуваше да врне. Бевме во норвешката Менада и мене ми беше убаво и некако не ми се мрдаше. Башка таа ефтиноќа кузнае во друг паб дали ќе ја начекавме.<br />
<br />
Знаете она кога инстантно приметувате странци во Македонија? Поинаку изгледаат, поинаку се облекуваат, поинаку одат, едноставно на челото им пишува дека се странци. Епа и ние бевме такви. Рандом луѓе ти приоѓаат:<br />
You’re from out of town.<br />
Yes I am. How do you know?<br />
You can tell…<br />
<br />
Почнаа пијаните норвежани да стануваат се попријателски настроени. Од рандом ликови, до супер гикови, дури и правев муабет со една жена што тврдеше дека одела на турнеја далечната 70 и некоја со Iron Maiden. И кај сите истата реакција, сите фрапирани: Од Македонија? Па како? Па не ви е на вас овде скапо? Зошто ја избравте најскапата земја за шетање? Па објаснувај на сите дека летот беше 20 евра и дека бевме сместени кај пријатели.<br />
<br />
Кога локалот затвораше, ние се најдовме сред муабет со две различни друштва кои што не канеа на афтерпарти. Пабовите им затвораат во 3, а они и онака излегуваат прилично доцна, и малку им е. Афтерпарти се случува:<br />
на улиците – седат, дремат, пијат, јадат, се трезнат – она што кај нас се случува спонтано, кај нив има име и таму одиш со покана (so norwegian)<br />
Кај некого дома<br />
<br />
Нас не канеа и на двата типови на афтерпартис, кои што културно ги одбивме дека ни беше ладно и сакавме и утредента да видиме нешто од Осло, да не се разбудиме мамурни во 4 попладне. Следи трета покана за афтер, од тотално рандом лик што прв пат го среќаваме:<br />
Вие не сте од тука. Ајде да одиме кај мене дома, јас ќе го платам таксито, немам никакви намери, сакам само да пиеме вино и да си збориме за животот<br />
Супер си, фала, не.<br />
Ама зошто…. јас многу патувам, и мене луѓе секогаш ми помагаат кога патувам, и сакам и јас да се дружам и да им помагам на луѓе што патуваат во мојата земја.<br />
Чим си толку фин, ајде да ни помогнеш и да не испратиш до автобуската да си фатиме автобус до дома, бидејќи појма немаме кај се наоѓа.<br />
Океј.<br />
<br />
Се испостави дека типот на пролет ќе патува во Македонија. Па ако навистина дојде, ќе морам изгледа и јас да го испраќам до автобуски… Не испрати до автобуската каде што поминуваа ноќните автобуси, кои што доаѓаа на пола саат. Ние оддремавме саат време на автобуската, и откако видовме дека околу нас има многу нервозни луѓе кои што го чекаат истиот автобус што не доаѓа, ни текна што е работата: Ноќеска се менува времето. Проклетите автобуси возат по старо време, а информативните дигитални табли што кажуваат за колку време ќе дојде следниот автобус работат по ново. Минус за Норвешка. Што ќе правиме? Опциите ни беа или да одиме кај норвежанецов дома и да му спиеме на под или да фатиме такси до дома. Се плаќа такси со картица? Се плаќа. (Патувачки совет за во Норвешка: Не носете кеш. Не се менува кеш на многу места и земаат многу голема маржа. Ние не сменивме ниту едно евро. Буквално се се плаќа со картица) Ооооооокеј, такси ит из. Не пикна норвежанецот во такси и се разделивме. Кутриот дремеше со нас саат и кусур во едно јакнуле никакво тенко. Ама па тие сите одат такви облечени прољече је тринаестог децембра. Don’t get me started on голите глуждови. Сите со кратки чорапи, сите со тоа фармерките подвиткани до над глужд, хипстераана по книга прописно. Мислам да е мај, океј, ама надвор 3 степени. Со тоа голите глуждови, гарант и на цементо седат. Ќе отидам во Осло со полн куфер чорапи од пазар 5 за 100, ќе застанам негде сред центарот, и вака ќе им ги раздавам:<br />
<br />
https://www.youtube.com/watch?v=j_bDlJ2L8NA<br />
<br />
Ни се наклонија семафорите бар таа вечер, беа на наша страна. Ниеден на црвено не го фативме. Колку треба бате? 30 Евра. Плаќаш-плачеш. Стандард процедура.<br />
<br />
Влеговме дома ко измрзнати глувци и се трупосавме да спиеме бидејќи утредента не чекаше повторно набиена агенда.</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-36059790150618490052015-11-11T18:01:00.000+01:002016-08-24T11:02:56.226+02:00Патувачки дневник: Осло (дел 1)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Станавме рано сабајлето во ниедно време и се упативме накај аеродром. Т.е. јас и сестра ми воопшто не станавме, од диско продолживме на аеродром. Ивана беше таа што си отспа ко човек. Прво влегување во кола: Лелееееее, ама мирисате на алкохол…<br />
<br />
Се тоа беше испланирано однапред: 3 саати лет до Торп, и уште саат и пол со автобус, повеќе од доволно за да се дремне. Арно ама Визер решиле дека седиштата во авионот не се спуштаат, а шатл бусот беше преполн за да може да се дремне. Нејсе. Нашите подочњаци и ние стигнавме во Осло, и јас тогаш приметив дека ми го нема новчаникот – го заборавив во автобусот. Може им е ладна и без сонце државата, али поштени се бе. Хладно, ал’ стандард. Си го пријавил новчаникот возачот во lost and found, се јавивме во корисничка поддршка каде што ни кажаа дека ми е најден новчаникот, 2 саати после тоа си го земав, сосе пари, сосе пасош, сосе картици, со све! Не ова не е уште една епизода Јована без пари на одмор, два пати ме имаат ограбено на патување, третиот пат влакно фалеше да останам без пари и пасош сред Барселона. Ама за малце ќе беше.<br />
<br />
Првиот ден ко прв ден, ненаспани и возбудени, ко муви без глави се шетавме без концепт и пиевме кафе од миљон евра за да се освестиме. А да, не знам дали ви спомнав, Норвешка е ужасно скапа.<br />
<br />
Саботата беше резервирана за културни активности. Полуостровот Бигдој (ваљда така се изговара, тоа норвешкиот многу шкљ јазик е) е полуостров каде што се сместени еден куп музеи. Прва дестинација – музејот на викинзите. Тоа е музеј во кој што се изложени два викиншки бродови и еден куп артефакти најдени за време на ископувањето. И генерално музејот не ни приближно толку интересен колку што е опишан по туристички водичи и буклети.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCc2w4TFHSGxzycJcfBBuUI3idk8oqNdaP8FogT1AaXDWW3LzQSY65mQCZfu47GG4hhwI69USIBgt35YPaLnR-1AjF3coMrkq2iNK9nUCoA8XZ15s2O2i_vSJhRkRN59fAlp_IjvmHyq5s/s1600/DSC07809.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCc2w4TFHSGxzycJcfBBuUI3idk8oqNdaP8FogT1AaXDWW3LzQSY65mQCZfu47GG4hhwI69USIBgt35YPaLnR-1AjF3coMrkq2iNK9nUCoA8XZ15s2O2i_vSJhRkRN59fAlp_IjvmHyq5s/s640/DSC07809.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Мислам океј, да, бродови од 800 и некоја година се интересни, ама музејот нема никаква содржина. Освен дека во едниот брод се превезувале починати жени, а во другиот починати мажи, ништо друго не беше разјаснето. А да, не беше ни објаснето зошто и каде ги носеле тие починатите… каде ги закопувале, на острови ли ги носеле, во море ли ги фрлале… кој знае…<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwqmCl6hAYEyOXRRaijTrXWKCcxMB7ktS9q70Tw4LToKJJ9ogI2BPDVpTh5yBAjS5HKFS2Si5VJoHqj4GnpDBkP0nJbdgyaq2pjFdBKSqI4QMKhJXMYiibkOf7Nt9EBlG59CXYy7q2m6Tl/s1600/DSC07800.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwqmCl6hAYEyOXRRaijTrXWKCcxMB7ktS9q70Tw4LToKJJ9ogI2BPDVpTh5yBAjS5HKFS2Si5VJoHqj4GnpDBkP0nJbdgyaq2pjFdBKSqI4QMKhJXMYiibkOf7Nt9EBlG59CXYy7q2m6Tl/s640/DSC07800.JPG" width="480" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
Од таму се упативме кон музејот Фрам. Е тоа е веќе нешто. Тоа е музеј во кој што е изложен бродот Фрам, брод со кој што се правеле поларни експедиции. Целиот брод е изложен во музејот, да. И освен што може да се влезе во бродот и да се види како тие луѓе што оделе на поларни експедиции живеле во тој брод – дневна соба со пијано и грамофон, кујна со шпорети, тенџерија и сл. музејот има и многу пропратни содржини.<br />
<br />
Соба во која се симулираат поларни температури. Па бидејќи нас надвор не ни беше доволно ладно, се пикнавме таму да се смрзнеме на минус петнаесет. Изгледавме и краток документарен филм за експедициите на северен и јужен пол правени со бродот.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwpFH_9DhgtfXw-TML110aJSq4u52qfRZLk57iphiaDmBZv2N6cbjtkKb_kwtkXobx4a1CemPXvkUEVoOxh7Y_teM1wHauLjnDbSMA1XHrR61MIUlzB85Hq-aKdtlTXx8D0-fbESuOyU1i/s1600/DSC07815.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgwpFH_9DhgtfXw-TML110aJSq4u52qfRZLk57iphiaDmBZv2N6cbjtkKb_kwtkXobx4a1CemPXvkUEVoOxh7Y_teM1wHauLjnDbSMA1XHrR61MIUlzB85Hq-aKdtlTXx8D0-fbESuOyU1i/s640/DSC07815.JPG" width="480" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
Fun fact 1: На експедицијата на јужниот пол бродот тргнал со дваесет и кусур, а стигнал со триесет и кусур кучиња на брегот на антарктикот. Мда, кучињата што ги зеле со нив за да им ги влечат санките супер си поминале по пат. Иначе експедицијата се одвивала така што кучињата ги влечеле санките со реквизити и храна, а луѓето скијале покрај санките.<br />
<br />
Fun fact 2: Поларната мечка поминува дури и до 60 километри дневно. И може да помине неколку дена во вода. А ќе си речеш мечка…<br />
<br />
Не ни остана време да отидеме во музејот на холокаустот. Генерално си реков веќе дека нема да одам по еврејски маала кога шетам по градови, бидејќи преку глава ми е веќе од синагоги, од еврејски гробишта и од меморијални центри, сегде те једно те исто, ама овој центар сакав да го посетам бидејќи градбата е всушност бившиот дом на Квислинг – типот што ги предал норвежаните и склопил пакт со нацистите за време на втората светска војна. Па претпоставувам дека има и доза едукативен историски момент музејот, ама чорба македонче… следниот пат.<br />
<br />
Се упативме кон центарот на Осло, правец градското собрание и the Nobel Peace Center. Градското собрание е место каде што се одржува церемонијата за доделување нобелови награди (освен што тоа е всушност градско собрание, и таму си оди градската администрација на работа), а the Nobel Peace Center е центар каде што секоја година добитникот на нобеловата награда за мир прави изложба, и таа изложба трае цела година, додека не го изберат следниот добитник наредната година. Меѓу другото таму се изложени и сите лауреати на нобеловата награда за мир, и додека типката ни раскажуваше за изложбата, за малечката Малала (девојчето од Пакистан што лани доби Нобелова награда за мир), сакав да ускочам и да и кажам дека сето тоа е само една голема фарса и дека војни постојат бидејќи постои воена индустрија, и додека таа воена индустрија цвета, некои од добитниците на Нобелова награда за мир се Европската Унија (!!!) и Барак Обама, кој што кога беше крајниот рок за пријавување на кандидати беше вкупно 12 дена претседател на САД. И тие седат рамо до рамо со Мартин Лутер Кинг, или Мајка Тереза и сл…. Ама не ми се расправаа голбални полики. Па си преќутев.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZni6kBI2hOnwFhIvKeWji6bN6kM_UC3_oejagnSEVIREwTqTzA-1XYcvXzZGdTor9Fzalnlrktmd4N1rDEfx7hwP7buE3wEE65_3TBu7KBgU20qUJXx-yZj3nUtdO4l86YshdUp0RoK6a/s1600/DSC07850.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZni6kBI2hOnwFhIvKeWji6bN6kM_UC3_oejagnSEVIREwTqTzA-1XYcvXzZGdTor9Fzalnlrktmd4N1rDEfx7hwP7buE3wEE65_3TBu7KBgU20qUJXx-yZj3nUtdO4l86YshdUp0RoK6a/s640/DSC07850.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
Иначе, никој не знае зошто целата таа церемонија се одвива во Норвешка, кога Алфред Нобел бил Швеѓанец. Така стоело во неговиот тестамент, и луѓето тоа го испоштовале.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMpJx9XOvTeb4EYyGHcW00kNC9mUeOgRO-cJEOTd_JFJlvy9ssfbOl5v0CI2m9hdSMZFtDFfDH9qxHjc_zy6ZnHLFNyltEpohvb4ImXMBWnVKTh9-tqeKIcbX7rjZxwxx6foLQfHTtkhFt/s1600/DSC07842.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMpJx9XOvTeb4EYyGHcW00kNC9mUeOgRO-cJEOTd_JFJlvy9ssfbOl5v0CI2m9hdSMZFtDFfDH9qxHjc_zy6ZnHLFNyltEpohvb4ImXMBWnVKTh9-tqeKIcbX7rjZxwxx6foLQfHTtkhFt/s640/DSC07842.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmzJjdtA-nETc8X_rURxmJUNt3Xgo0QmIEJ41dPfnXznpcgMczVJVMpKiFX7dxD8eXNRTrOEC_c2dh3fW8OPEcs4qe7qF2wWLbg3BnCwF7579avTXGV8um8I7Jehelxsqtk43KVNYV4VLd/s1600/DSC07843.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmzJjdtA-nETc8X_rURxmJUNt3Xgo0QmIEJ41dPfnXznpcgMczVJVMpKiFX7dxD8eXNRTrOEC_c2dh3fW8OPEcs4qe7qF2wWLbg3BnCwF7579avTXGV8um8I7Jehelxsqtk43KVNYV4VLd/s640/DSC07843.JPG" width="640" /></a></div>
<br />
<br />
Попладнето прошетавме покрај пристаништето, и 3 пијачки и 36 евра подоцна, бевме дома, на македонска вечера. Пријателите кај кои што престојувавме (всушност пријатели на моите) имаа викнато гости на вечера.<br />
<br />
Се изнајадовме, мешињата ни се подуја ко тесто за мекици. Вовлековме стомаците, земавме воздух, ги натнавме фармерките, ги ставивме нашите red shoes on и отидовме во град to dance the blues. Без чадор. А надвор само што почнуваше да врне.<br />
<br />
За норвешкиот ноќен живот во следниот пост….</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-59822538415183862722015-09-08T17:57:00.000+02:002016-01-21T19:20:01.823+01:00Патувачки дневник: Мароко - Маракеш и хамамот<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.mk/2015/08/1.html" target="_blank">Пустината</a><br />
<br />
Последниот ден од нашето патешествие беше резервиран за Маракеш. Маракеш иначе беше изгласан од Tripadvisor за туристичка дестинација број еден за 2015та година.<br />
<br />
За Маракеш и познатиот пазар нема да ви раскажувам многу, тоа е уникатно искуство што мора да се доживее. Свирачи на змии, цртачи на раце со кна, цедени портокали за 50 центи, кожи од камили, зајци, секакви преваранти, багабонти, бизнисмени, дувачи на оган и шибицари. Тоа е еден таков прекрасен општ шарен хаос… Западњаците мажи одат во берберниците да се избричат, живи ќеифови, а жените се цртаат со к’на. Се испоишкртав и јас, покуса да не останам. Ќеиф бе, ќеиф. Мерак. <br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/09/%D0%BA%D0%BD%D0%B0.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/09/%D0%BA%D0%BD%D0%B0.jpg" /></a><br />
<br />
На пазарот се оди со однапред определен џепарац, бидејќи колку што носиш пари, толку ќе потрошиш. Сва среќа бевме со рачен багаж само, па колку толку се контролиравме. Додуше не сите. Ивана ничим изазвана си купи тањир. И неа не и беше јасно зошто, ама си купи украсен тањир. Буце ги купи СИТЕ магнети. Јас испазарив некои шалвари.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/09/marrakech-morocco.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/09/marrakech-morocco.jpg" /></a><br />
<br />
<br />
<br />
Пред да дојдеме во Маракеш, ми пиша еден другар: Јована, гледам дека сте во Мароко, мајка ми живее во Маракеш, ако сакаш можам да ве поврзам, да ве прошета. СУПЕР! Се најдовме со Верица, која што ни го пружи едно од најлокалните искуства што ги имавме во Мароко: Бањање во хамам. Беше жешко, ние веќе не знаевме што со себе, а и рака на срце бевме малку уморни од густата агенда претходно. Кога Верица предложи да одиме дента во хамам, очите ни светнаа ко џамлии. Се исповозбудивме скроз.<br />
<br />
Одењето во хамам за локалците си е неделен ритуал, а не туристичка атракција ко што ни беше нас, или пак луксуз што може да си го приуштат само некои. Тоа чудо е подобро од секој психотерапевт, од секој лек, од секоја дрога, од секоја музика на светов.<br />
<br />
Влеговме. Колешката на Верица, искусна пошто иде на секои две недели во хамам, се испорасоблече, зеде дрангулиите и ајде ајде. Ние уште не ни е јасно што треба да правиме. Голи ли, по гаќи ли, ни треба ли пешкир, не ни треба, папучи ли се носат, бос ли се гази…. СТОЈАНКА ВО ВЕРО! “Ајде соблекувајте се, не туку се прткајте многу лево десно!” Ок.<br />
<br />
Влеговме во хамамот. Внатре мароканки со долги коси скроз голи се шетаат низ пареата. Ние ко шлакнати не знаеме што да правиме. Седнавме околу централното фонтанче и почнавме да црпиме вода од фонтанчето со мали кофички и да се потураме. Детска радост.<br />
<br />
Влеговме во сауна. Од оние со пареа. На некои луѓе тоа им е мачно. Јас би можела да седам таму со денови. Осеќаш како сите пори ти се отвараат и ти излегуваат сите отрови од телото низ порите. Бидејќи го имавме уплатено The Royal Bath аранжманот, после сауната почна тинтрањето.<br />
<br />
Легнуваш на мермерен кревет, и таа ханумата ти го мачка целото тело со еден природен сапун што се прави од маслинки, и изгледа како сушени урми. Тоа е чисто природна работа, и навистина пени и чисти како сапун. Не знам како го прават ама стварно пени и стварно чисти. Откако ќе те намачкаат, почнува the real thing. Ставаат една рапава ракавица и почнуваат да тријат. Ама тријат без-ми-лос-но. На моменти имаш чувство дека можеби ќе останеш без кожа. Се трие секој дел од телото, независно дали е таму кожата дебела или тенка, дали има мртва кожа или не. Под градите, целите гради, стапалата, под пазувите, задникот, стомакот…. места што кога самите се бањате само ги поминувате со сунѓер бидејќи се нежни, е сега ги тријат и рибаат ко со шмиргла. Нема да лажам. Боли, мајката расплакува колку боли. <br />
<br />
Триењето трае едно 30 минути, и таман кога си на работ да пуштиш солза бидејќи веќе не можеш да издржиш, ханумата ти вика, оди стани истуширај се. Станав од мермерниот кревет. Наоколу имаше 3 кила истриена кожа. БОЖЕ ГОСПОДЕ.<br />
<br />
Се истуширав. И мислев дека е готово. Не многу задоволна од болките што ги претрпев. Мислев ќе биде поблагопријатно искуството…. и ханумата ми вика ела ела ваму, ела. Легнав пак на мермерниот кревет. И јас таман спремна за нови страдања, ханумата почна да ме мачка со масло од арган. (Тоа маслото за арган го користат за се, нешто ко кај нас ракија). И кога рече масира. Кога реков заспивам. Кога реков лебдам. 3 метра изнад земље. На крајот таков зен, ти вика стани, те седнува покрај фонтанчето на средина и ти ја мие косата. Како што поминуваат нејзините прсти низ косата твоја, така се одлепуваш од земја.<br />
<br />
После ова, ни беше јасно зошто луѓето порано се бањале еднаш неделно. После онакво триење и испарување, ти брате не само што си чист, душата ти е чиста, од внатре чисто се осеќаш.<br />
<br />
Излеговме од хамамот и единствена логична следна релација беше – НЕГДЕ НА БЛАГО. Верица, фала ти за неповторливото искуство. Три метра изнад земље.<br />
<br />
Мароко душо, ќе те посетам повторно. На подолго, и со поголем куфер.</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-85751102017448451942015-09-01T19:13:00.000+02:002016-01-21T19:20:01.826+01:00Патувачки дневник: Мароко - пустината (дел 2)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.mk/2015/08/1.html" target="_blank">Патувачки дневник: Мароко – пустината (дел 1)</a><br />
<br />
Станавме сабајлето рано за на доручек. Рекичката жубореше, ветрето пиркаше, сонцето уште го немаше допрено кањонот.<br />
<br />
Се искачивме со комбето по едно патче до врвот на кањонот да си ги исплакнеме очите со глетка што најдобро може да се опише како: АЈМДКИНГОФДВОРЛД.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD1.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD1.jpg" /></a><br />
<br />
Првата дестинација на патот накај пустината повторно беше берберско село. Луѓето таму не зборуваат арапски, а не ни разбираат арапски, зборуваат само берберски што си е оригиналниот јазик на кој што зборувале тие племиња таму пред да ги поробат арапите. Всушност самите луѓе не се арапи, туку бербери, од арапите го имаат само прибрано јазикот и религијата, бидејќи овие нели ги поробиле. Пробав да ги распрашам што религија имале претходно, пред арапите, и дали има некои богу-иза-леџа села во Мароко каде што таа религија уште се практикува (како на пример што може да се најдат заратрустријанци во Иран). Нема. Ниту пак знаеја да ми кажат како им се викала религијата пред исламот да ги окупира.<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%84%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%84%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0.jpg" /></a><br />
<br />
Фатима кус кус<br />
What kind of religion did the Berbers have before Islam?<br />
Oh, just pray to God.<br />
Yes, but how was it called?<br />
No name. Just God.<br />
Was it one God or many Gods?<br />
I don’t know….<br />
<br />
После тоа изгуглав, 99% од земјата се муслимани, останатиот еден процент се христијани и евреи. Амејзинг!<br />
<br />
Како и да е, берберското село бешe онакво село какво што опишав во минатиот пост – со куќи од кал и сено, во долина со многу зеленило и голи брда од околу. Берберите не примија во нивниот дом, не почастија со мароканско виски – чај од свежо нане, и ни покажаа како произведуваат теписи. Рачно предење волна и рачно ткаење. Нам пак не толку непознато, сепак бабите наши ткаеле теписи, а се уште плетат и везат, така да ручни рад не ни е толку егзотичен како на германците на пример.<br />
<br />
45 минути подоцна – излеговме од куќата со две мини килимчиња. Да, Ивана и Буце си купија чергичиња. Килимчињата навистина убави, со традиционални марокански мотиви, меѓутоа ние бевме со рачен багаж и буквално немавме место ни за магнетите што ги купивме, а тие си купија килимчиња. Пресреќни. Океј. Во Маракеш ќе си купиме еден куфер и ќе делиме трошоци за него, барем да испазариме на раат уште по некоја дрангулија.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC.jpg" /></a><a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC.jpg" /></a><br />
<br />
Попладнето стигнавме во пустината. Камилите не чекаа, најадени, напиени, одморени. Си дремеа пред хотелот и си се бацувкаа.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.jpg" /></a><br />
<br />
Ни рекоа да земеме работи само што ќе ни се потребни за вечерта, меѓутоа ние ги земавме СИТЕ алишта.<br />
Добро СЕ што носиш ќе ти треба за вечер?<br />
Да.<br />
И ова џамаданчево?<br />
Да.<br />
И овие шалвариве?<br />
Да.<br />
<br />
Ок. Сосе цел ранец со алишта за тројца луѓе за три дена се качив на камилата. Кога им викаат на камилите да станат (тоа звучи некако како ц ц ц) не те предупредуваат дека им дале ишарет, па ти си седиш онаков лабав ееееј види ме на камила седам, и одеднаш предните нозе бааааааам се обидуваш да не паднеш на грб, и таман си створил рамнотежа, задните нозе баааааааааам се обидуваш да не треснеш на нос, и дур кажеш wow camel woooow, таа се исправила и ти седиш на неа. Мач ексајтмент.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B81.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B81.jpg" /></a><br />
<br />
Се исправивме и правац шаторите. Имавме саат време јавање камили. Јавање камила ти е како да многу дебел коњ со искршени тенки нозе. Одењето по рамно и нагорно тло е супер, меѓутоа одењето по удолница е лудница. Секој чекор, ногата на камилата пропаѓа до пола во песок, и кога ќе прекине да пропаѓа те фрла нанапред, и со секој чекор мислиш дека преку камила ќе си го заринеш носот директно во дините. После саат време јавање, имате гарантирано воспалени мускули на подлактиците.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B83.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B83.jpg" /></a><br />
<br />
После 45 минути застанавме, да го гледаме зајдисонцето. Симнувањето од камила – три пати појако од качувањето. Повторно доаѓа бедуинот, и им кажува нешто на камилите (нешто као цуцуцу) и тие дур да кажеш Гармишпартенкирхен предните нозе даааааааааааааааанг, на колена. Ако не се држиш или ако не те држи бедуинот (што го прави во 95% од случаите) леташ ЗА ГА РАН ТИ РА НО.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B82.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B82.jpg" /></a><br />
<br />
Во моментот кога се симнавме од камилите, рекцијата беше: еврибади гоу крејзи! Шпанките се фрлаа и тркалаа низ песокот како tumbleweed, јас правев ѕвезди и стој на раце, германецот отиде на врв на некоја дина да ужива во својата самотија, а Буце и Ивана исто се качија горе на едно сртче да се спремиме за зајдисонцето.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%981.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%981.jpg" /></a><br />
<br />
Зајдисонцето не беше така МАГИЧНО како што го опишуваа, меѓутоа глетката беше навистина убава.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B8.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B8.jpg" /></a><br />
<br />
Од сртот каде што седевме, се гледаа два кампа: Едниот со бели гламурозни големи шатори, другиот со кутри мали црни шатори. Погодете каде спиевме ние!<br />
<br />
Јас, како човек што обожава кампирање и спиење по шатори, се осеќав како во Шератон. Влегувам во шаторите: постелнина, перници, ДУШЕЦИ (!!!)…. Абе Шератон!!! Влегуваат Ивана и Буце после мене во шаторот: ЈАС ОВДЕ НЕ СПИЈАМ!<br />
<br />
Бевме сред пустина и немаше мрежа, иначе Мустафа повторно ќе добиеше повик од Ивана, тоа можам да ви гарантирам.<br />
<br />
Ни зготвија вечера и ни тропкаа на тамбурите ритми што ни нашите седумосмински сетила не можат да ги фатат. Покрај шаторите имаше борд. Цел живот скијам и никогаш немам пробано да бордам, па колку и да се осеќав авантуристички расположена, не ми се кршеа нозе во Мароко. Барем да беше дење, да можам да гледам на каде се спуштам. А и влечкањето на бордот пешки угоре ми се виде ту мач ефорт. Се решив дека ќе останам во хотелот со пет ѕвезди и ќе го гледам небото. А на него млечен пат. Извезен. Прекрасно.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BC%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B0.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BC%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B0.jpg" /></a><br />
<br />
Ивана и Буце око не склопија во шаторот, јас заспав како јагне. Буце беше стаписана како мумија, а Ивана само си повторуваше на глас: Ајде Ивана, уште 6 саати, ќе издржиш. Ајде Ивана уште 5 саати, ќе издржиш. Ајде Ивана уште 3 саати, ќе издржиш…<br />
<br />
Не разбудија рано сабајлето да го фатиме изгрејсонцето, околу кое никој од нас не беше многу возбуден. Сепак бевме малку спиени, а и јавањето камили се чинеше потешко од претходниот ден.<br />
<br />
10 саати подоцна бевме во Маракеш, Ивана и Буце ги гушкаа креветите.<br />
<br />
Следно: Маракеш</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-54263433927922763702015-08-25T19:12:00.000+02:002016-01-21T19:20:01.821+01:00Патувачки дневник: Мароко - Пустината (дел 1)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.mk/2015/08/blog-post_18.html" target="_blank">Казабланка</a><br />
<br />
The moment we’ve all been waiting for – пустини, бедуини, камили. Hell yeah!<br />
<br />
Ивана и Буце беа госпоѓи дојдени со куфери на ова патување, па хипстерот Јована дојдена со ранец на плеќи носеше облека за сите три дена за сите.<br />
<br />
Тргнавме од Маракеш рано сабајле во комбе заедно со 2 шпанки, една виетнамка, еден германец и ние трите. Не очекуваше поприлично напорно патешествие од околу 1200 километри за 3 дена, меѓутоа со оглед на се она што се гледа, тотално вреди. Би сакала некогаш да се вратам и истата тура да ја поминам за 10 дена и да преспијам на секое од местата каде што застанавме. Some day… Иначе овие тури се стандардни туристички тури и би му ги препорачала на секого што оди во Мароко.<br />
<br />
Прв стоп – традиционално берберско село. Берберското село е самоодржувачко село каде што селаните сејат, копаат и жнеат се што им е потребно на нив и нивните животни. Од сточна храна за магарињата (не знам дали ви спомнав, ама животиња број еден во Мароко е магаре, ги има по планините, низ полињата, во градовите, во медините, на-се-ка-де) до маслинки, пченки, разни овошја, жито и сл. Германецот нормално беше возбуден, ние – not so much. Имаме и ние села и полиња со пченки. И магариња имаме. Иначе во полињата работат жени. Работа на мажите е да ја пасат и одгледуваат стоката. <br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8.jpg" /></a><br />
<br />
<br />
Традиционалните берберски куќи се градени од блато помешано со слама. И ништо повеќе. Ни малтер, ни цигли, ни бетон, ништо. Се реновираат секоја година, го поправаат тоа малце што ќе се одрони. Не се плашат да не им се стопи куќата од блато, бидејќи таму нели – малтене не врне. Тие куќи од блато мешано со слама се градени така илјадници години, и се пандан на нашите селски куќи градени од камен – во лето внатре е ладно, во зима внатре е топло. Знаеле нашите предци порано многу добро што е најдобро за нив. Тоа што ние сега градиме куќи и згради од “модерни” материјали па ни треба парно и еркондишн за да загрееме/оладиме, тоа е друг муабет…<br />
<br />
Од другата страна на реката – старото село со тврдината, онаму каде што селото се наоѓало порано. А во реката дечиња. На средина на реката камења преку кои треба да газиш за да ја поминеш реката. А стапнеш на 1 камен, ти се фрлаат еден куп деца и те фаќаат за рака и те влечат од камен на камен, и ти бараат после 2-3 евра зошто те пренеле преку реката.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/reka.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/reka.jpg" /></a><br />
<br />
Селото (простете што не се сеќавам како се вика) е локација каде што се снимиле куп познати филмови, како Лоренс од Арабија, Гладијатор…<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80.jpg" /></a><br />
<br />
Низ цело патешествие преовладуваа слични пејзажи како овој на сликата подолу. Голи брда и планини без една тревка на нив и долини низ кои течат мини рекички и бујна вегетација како во тропски предели, и тоа во сезона на монсуни. Границата меѓу зеленото и сивото е како некој со нож да пресекол: До тука ќе растат дрва. Не можев да прекинам да и се воодушевувам на таа контрастна природа.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0.jpg" /></a><br />
<br />
Откако се изнасликавме, поминавме низ продавниците за сувенири, каде што ни покажаа како цртаат цртежи со природни бои – плавата се добива од индиго, жолтата од шафран, црвената од кна. Откако ќе се нацрта листот се става над пламен, и се поминува хартијата над пламенот неколку пати, зависно од тоа која нијанса на плаво/жолто/црвено сакаш да ја добиеш. <br />
<br />
Тргнавме понатаму. Патот почна да води угоре, требаше да ја преминеме целата планина Атлас. Пејзажите беа само да испушташ гласни воздишки, меѓутоа нашите стомаци не ни дозволуваа да се воодушевуваме на голите високи брда. Почнаа кривините, почнавме да пребледуваме, да не правиме муабет меѓу себе. А пријателот возач на комбето си вози, мака нема. Го поминува тој пат два пати неделно. Буце пребледе ко крпа. Јас и Ивана се држевме некако. И кога одеднаш баткава вика: Искачајте да се сликаме, на превојот сме горе, 2500 метри надморска височина. (Може и да беше повеќе, не сум сигурна). Излеговме надвор, цревата и желудникот ни се смирија колку толку. Воздухот редок, ветарот силен. Удривме кадро. Си помислив колку би било кул да скијаш овде, но си ги прибрав мислите одма. Ајде прво да ја видиме пустината, па после прај си бајрам на паметот дека ќе скијаш во Мароко Јована.<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/atlas_peak.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/atlas_peak.jpg" /></a><br />
<br />
Шибаме даље. Откако ги симнавме серпентините и слеговме од другата страна на планината, почнаа пустинските пејзажи. Температурата беше значително потопла, а воздухот значително посув. Сонцето печеше, а ние не се потевме. 40 степени во пустина се еднакви на 25 степени во средина со висока влага.<br />
<br />
И сред рамните предпустински пејзажи, одеднаш налетавме на оаза. Не знам дали баш може технички да се нарече оаза, дека уште не бевме влезени во песочниот дел од пустината, меѓутоа глетката беше волшебна. Сред пустинската тепсија од светлокафеава едноличност, проѕирно тиркизно езеро. Едноставно не беше возможно водата да е толку проѕирна и толку тиркизна. Не ни се веруваше што гледаме!<br />
<div>
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/oaza.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/oaza.jpg" /></a><br />
<br />
Ако баба лаже, слика не лаже. Тиркизна боја.<br />
<br />
Вечерта спиевме во хотели што се наоѓаат во кањонот Todgha Gorge (опростете, не научив ова точно како се изговара). Сцената што Ивана и Буце ја приредија дека хотелот не бил она што им било покажано на сликите во агенцијата е нешто што се доловува само во живо, со мимики, гестикулации, говор на тело и имитирање напнат пискав женски глас по телефон. Затоа ќе го прескокнам целиот тој дел и ќе ве поздравам со една слика од клисурата. Дури Ивана се караше со Мухамед, крај реката Педра седев и уживав во жуборот. Да имав шатор со мене, дур кажеш кускус ќе го имав распослано покрај реката и ќе ги оставев до утредента да се караат за што сме платиле а што сме добиле. Ама немав. Евеншуали се сместивме во хотел. Вечеравме, се позезавме малку уз традиционална берберска музика и си легнавме. Утредента не чекаше пат!<br />
<div>
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD.jpg" /></a><br />
<br />
Тоа во позадината е нашиот хотел</div>
</div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-86990016979717112222015-08-18T19:11:00.000+02:002016-01-21T19:20:01.829+01:00Патувачки дневник: Мароко - Казабланка<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.mk/2015/07/blog-post_1.html" target="_blank">Рабат</a><br />
<br />
Стигнавме доцна вечер во белиот град. Хотелот ни беше буквално на 5 минути пешки. Меѓутоа ние бевме многу уморни од цел ден шетање и мафтање по возови и решивме да фатиме такси. Возењето во такси до хотел траеше, без претерување 45 минути. Таксистот сврте 8 круга низ градот, отиде до околните предградија и ги запре сите други таксисти да ги праша каде е дотичниот хотел.<br />
Шефе, океј е, немаш појма, дај само врати не на железничка, од таму ќе се снајдеме ние блиску е.<br />
Не не не, знам каде е, готово. Знам!<br />
<br />
На следниот семафор отвара прозорот и го прашува таксистот до него: Хотел Централ?<br />
Абе нели знаеше кај е хотелов?<br />
Да да, знам, готово. Знам!<br />
<br />
На следниот семафор отвара прозорот и го прашува таксистот до него: Хотел Централ?<br />
<br />
И така 45 минути.<br />
<br />
На крај го најде хотелот што беше на 5 минути од железничката. Му ја плативме договорената сума од претходно и влеговме во хотелот. Бело здание, стара градба со високи плафони. Прекрасноќа. Рецепционерот ко нас цел ден да не чекал. Ние уште не сме стигнале: Здраво, имаме резервација, тој извади мапа и почна да ни објаснува што каде е… Нејсе легнавме.<br />
<br />
Утрински видик од тераса над Каса Порт – пристаништето во Казабланка. Цигарата никогаш не ми била послатка. Сакав никогаш да не се мрднам од терасата.<br />
<div>
<br />
<div>
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/8.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/8.jpg" /></a><br />
<br />
<br />
<br />
Меѓутоа имавме агенда пред нас. Дестинејшн број еден: Рикс кафе! Се дотеравме (колку што можевме да се дотераме од широката палета на облеки што ги носевме во рачниот багаж) и правац во потрага по Хемфри. (За тие што не знаат, главното место каде што се одвива дејството во филмот Казабланка)<br />
<br />
<a href="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/1.jpg"><img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/08/1.jpg" /></a><br />
<div>
<br /></div>
<div>
Рикс кафе е класична туристичка дестинација.. Германци во сандали и чорапи ручаат морски плодови, а цените се напумпани до плафон. Рикс кафе беше единственото место каде што во Мароко начекавме да се служи алкохол. Искрено, го замислував поголемо. Во филмот оддава впечаток на голем ресторан. А не е. Пијаното каде што свири Сем е таму, црно белите плочки на подот се исто таму. А во една од собите горе врти филмот.</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixVpfIdSqruG8yOeCxVvR-p8VISJjvYbgAHzglf4Ll_p4rHEURBeRtK9DjVq2urNHxGVNqjxz1W-IkVbNq-9LAkQJR6T-Ryw7y1JDmpUJ5EFqJgWHADfUWIAEvbTvgUgGNP5hKQWPWtlNF/s1600/3.jpg" imageanchor="1"><img height="16" id="dl8sydxcr2j9" src="" width="16" /><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixVpfIdSqruG8yOeCxVvR-p8VISJjvYbgAHzglf4Ll_p4rHEURBeRtK9DjVq2urNHxGVNqjxz1W-IkVbNq-9LAkQJR6T-Ryw7y1JDmpUJ5EFqJgWHADfUWIAEvbTvgUgGNP5hKQWPWtlNF/s320/3.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
Сето тоа отмено однесување додека си во полупарталава туристичка облека, на келнерите им е многу симпатично. Гледаат такви по стотици на ден.<br />
<br />
После Рикс кафе се упативме кон Hassan mosque. Hassan mosque е една од најголемите џамии во светот. И е поприлично нова. Ја изградил Хасан втори, по кого е и нели крстена, и е завршена во деведесетите години. За Рамазан се собираат 25.000 луѓе внатре, и уште 80.000 луѓе надвор кога е време за молитва. Лудило.<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvb1ktqRdmNpixo5rLaN7q6_5DxJOwURIlNeST3bDt6zsKBUdebCeDsyDAyebpOt37Q6jnoDaNG4AWe8myQKxA0TCnCf7xOD8zeSupZHEp9txV5CXRpaIiMuYZ92OghfuxGi_4-QJH5URX/s1600/4.jpg" imageanchor="1"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvb1ktqRdmNpixo5rLaN7q6_5DxJOwURIlNeST3bDt6zsKBUdebCeDsyDAyebpOt37Q6jnoDaNG4AWe8myQKxA0TCnCf7xOD8zeSupZHEp9txV5CXRpaIiMuYZ92OghfuxGi_4-QJH5URX/s320/4.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
<br />
Целата џамија е направена во стилот: Јас сум цар, имам многу пари, и немам како да ги потрошам. Од францускиот архитект кој што бил најмен да ја проектира, од скапиот марокански мермер кој што бил користен за да се изгради до мурано стаклото кое што виси од лустерите.<br />
<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh38NuLkJL9F_UxQk07jdT3jJWAegSgwd5d0U82nPV_rgIFqwhuh0629ng3z6-xFzJJA9DOY-kDbHW8ql8J8qNv83Dv0Q4RgA60AYfkWqL94hY2JX-ebXTy0PJVLHRoMboGNIPNC24g9JSK/s1600/5.jpg" imageanchor="1"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh38NuLkJL9F_UxQk07jdT3jJWAegSgwd5d0U82nPV_rgIFqwhuh0629ng3z6-xFzJJA9DOY-kDbHW8ql8J8qNv83Dv0Q4RgA60AYfkWqL94hY2JX-ebXTy0PJVLHRoMboGNIPNC24g9JSK/s320/5.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
Во џамијата има и хамам, нешто што не е нормално, меѓутоа for the sake of tourism, се решиле и хамам да направат. Никогаш не е искористен до сега, и служи исклучиво за фотографирање.<br />
<br />
Се на се луксуз и раскош, каков што само може да се сретне во арапска земја. (Океј, мароканците не се арапи, бербери се, ама тоа е друга тема)<br />
<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEii_HpGEBXnTeGk-JakqgyLzS4rFotNw6u61BNkXE1lf-tIlqVNqBEdTgKlXt_XRSKdESiYNxej6vkE4HPXXlgpnZEVQudwp2MvLB9MaJzxJmUxPdRi4Fzf6fjCEZK7mR1NWwI7PqwqWDfM/s1600/6.jpg" imageanchor="1"><img height="16" id="qr9svw5e3hm1" src="" width="16" /><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEii_HpGEBXnTeGk-JakqgyLzS4rFotNw6u61BNkXE1lf-tIlqVNqBEdTgKlXt_XRSKdESiYNxej6vkE4HPXXlgpnZEVQudwp2MvLB9MaJzxJmUxPdRi4Fzf6fjCEZK7mR1NWwI7PqwqWDfM/s320/6.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
На крајот од турата водичот ни даде до знаење дека таа не работела за плата, туку за бакшиш. Yeah right. Но добро, нејзино беше да си побара, наше беше да не и дадеме. Влезницата беше доволно скапа.<br />
<br />
После Hassan Mosque, следуваше ручање на обалата на Казабланка, јадење кое што повторно мојот стомак нејќеше да го прифати. Многу ми беше гајле. Јас битно јадев риба во Казабланка. Тоа што ја повратив после 10 минути ама воопшто не ми беше гајле. А ветарот дуваше ли дуваше. Главите тапан.<br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRQv-Z03QpCaI6kBh1E8pUUoEeFHNZaCmyU3fFKC5N1n4o-jO9kby14FiiEEBcqzaQxgU4qCQLCKIRyyPVy7Jn6zjGyP_tv6rMMru-FzOCJ1bFegTqwO76xBC5ZaaYUTWGKLsxg-AdOVpY/s1600/7.jpg" imageanchor="1"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRQv-Z03QpCaI6kBh1E8pUUoEeFHNZaCmyU3fFKC5N1n4o-jO9kby14FiiEEBcqzaQxgU4qCQLCKIRyyPVy7Jn6zjGyP_tv6rMMru-FzOCJ1bFegTqwO76xBC5ZaaYUTWGKLsxg-AdOVpY/s320/7.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
<br />
Вечерта повторно one on one комуникација со нападните мароканските мажи, интеракција која што за Буце беше премногу. Седнати на едно ќоше, 5-6 души, и како што поминуваме ние, почнуваат да се дерат, ама да се дерат ко улави. Ола чикааааа, ола гуапааааа, бонсуар мадмоазеееееел, уауауаууууууууу, олалалаааааааааа, ке линдааааааа…. Ама се дерат, се натпреваруваат кој ќе биде погласен, ко шлакнати. Мене ми падна сето тоа многу смешно, и откако веќе ги имавме одминато, се свртев газејќи се од смеење и со гестикулација им дадов знак: Добро е дечки, ве регистриравме, океј е, може да прекинете да се дерете. Буце излезе вон себе.<br />
ЈОВАНА ПРЕКИНИ ДА КОМУНИЦИРАШ СО СЕКОГО НА УЛИЦА!<br />
Ама буце, овие само седат и лаат. Кучиња што лаат не касаат. Башка смешно беше!<br />
ЈОВАНА РЕКОВ ПРЕКИНИ ДА КОМУНИЦИРАШ СО СЕКОГО НА УЛИЦА!<br />
<br />
Мене уште посмешно, Буце уште поуплашена бидејќи не ја сфаќам сериозно. Казабланка беше едноставно прекрасна.<br />
<br />
Цеден сок од портокал од 20 центи за пред спиење и правац во белиот хотел. Утредента не чекаше повторно патување. Хемфри не го најдовме. Не се заљубивме. Ниедна од нас. Следниот пат.</div>
</div>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhd8r2-s2E5wsrh2c5hrBK72v9hQL4Q6K0-_lVQaDGlZJYw-n8SER07FmV9HuVvhxamnSqsZyB7A3AQi6Tw-XI473QEJf1rRZE0lkyCzygd0STa5ipb6gs8dxpafwz9YrPBBZlUWUITLstn/s1600/8.jpg" imageanchor="1"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhd8r2-s2E5wsrh2c5hrBK72v9hQL4Q6K0-_lVQaDGlZJYw-n8SER07FmV9HuVvhxamnSqsZyB7A3AQi6Tw-XI473QEJf1rRZE0lkyCzygd0STa5ipb6gs8dxpafwz9YrPBBZlUWUITLstn/s320/8.jpg" width="320" /></a></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-45397201963055397082015-08-11T19:07:00.000+02:002016-01-21T19:10:35.524+01:00Патувачки дневник: Мароко - До Казабланка виа Рабат <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
Патување со автобуси беше минато. Ги поминавме брдата, ги поминавме планините, ни претстоеја рамни дестинации покрај море и низ пустини.<br />
<br />
Се качивме рано сабајле на воз за Рабат. Железницата во Мароко е под ингеренции на француското SNCF, па така можете да претпоставите само какви им се возовите и инфраструктурата: бесшумни возови, без доцнење, најава на секоја станица… како во секоја западноевропска држава. Еееее црна Јовано, дојде во Мароко и им завидуваш на железницата, до кое дереџе дојдовме. Нејсе.<br />
<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11798091_10152901280092461_1698930897_n.jpg" /><br />
<br />
Тргнавме за Рабат. И после едно саат и пол – два, влеговме во некое поголемо населено место. Ни мирисаше на главен град. Почнавме да стануваме внимателни и да читаме и слушаме на секоја станица. Сепак си реков, Рабат е главен град, кога ќе застане таму на главната железничка ќе урлаат со 9 мегафони, ќе пишува насекаде, ќе направи возот поголема пауза. Ок. Стигна возот на некоја станица Рабат нешто, а нас ни требаше Рабат Вил, главната. Не е таа. Идемо даље. Продолжи возов да застанува на други станици што не се викаа Рабат, и после едно 15 минути излезе од населеново место и продолжи да фура покрај море накај Казабланка.<br />
<br />
Да. Ја промашивме главната железничка станица во Рабат, главниот град на Мароко. Туфли.<br />
<br />
Се договоривме дека мора дента да одиме во Рабат и да си го следиме испланираниот распоред. Се симнавме од воз во мароканското Богданци, си купивме нови карти и отидовме на пругите од карши. После некое време дојде возот за накај Рабат.<br />
<br />
Овој не беше така пријатен. Поприлично смрдкаше, а и поприлично имаше гужва во него, а и присутните поприлично недискретно зјапаа во нас. Ми дојде преку глава и почнав да си играм чикен со еден Ахмед, и да го зјапам и јас директно во очи. Ќе му стане на Ахмед незгодно, ќе тргне поглед, после минута два ќе се сврти пак, јас уште зјапам во него и му зборам во фаца на македонски: Ајде да видиме кој е појак, ајде! Ахмед по некое време се откажа. Мала слатка победа.<br />
<br />
Влеговме пак во Рабат. Поучени од минатиот пат дека ете може да се утне и главна железничка станица на главен град, на секое застанување прашувавме: Рабат Вил? Не, за 3 станици. Ок. Рабат Вил? Не за 2 станици. Рабат Вил? Не, следната станица. Рабат вил? Да да, ова е тоа.<br />
<br />
Се симнавме, нигде ни знак ни бутур дека е тоа Рабат Вил. Само горе на зградата со огромни букви: Rabat Ville. Ама што ќе ми се тие огромни букви, кога тоа од возот не може да се види!!! Ги изнапцувме дека не ги бива, и повторно си ја вративме самодовербата на искусни патувачи. Сепак не сме биле туфли.<br />
<br />
Пораз број два во Рабат:<br />
Добар ден, каде се наоѓаат локерите во железничкава ви станица?<br />
Немаме локери.<br />
Како тоа немате локери?<br />
Немаме локери.<br />
Мора да сте грешка. Не се разбираме. Локери. Онакво за заклучување багаж.<br />
Немаме локери.<br />
АМА ОВА Е ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА НА ГЛАВЕН ГРАД! MOРА ДА ИМАТЕ ЛОКЕРИ<br />
НЕ-МА-МЕ-ЛО-КЕ-РИ!!!<br />
<br />
Подвиткавме опашките. Ништо, со куферите ќе се шетаме низ Рабат. Јас со ранец бев, немав гајле, Ивана и Буце, нот соу мач. Ама што е тука е.<br />
<br />
Откако се најадовме и се напивме, се упативме кон најпознатата туристичка атракција во Рабат: Hassan Tower и мавзолејот на Мохамед Петти, кои што се наоѓаат едно спроти друго.<br />
<br />
Hassan Tower е всушност минаре на неизградена џамија и требало да биде највисокото минаре на светот. Почнале да ја градат, и не знам зошто прекинале, и џамијата останала неизградена, а и минарето до пола.<br />
<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11128893_10152901280192461_1005624496_n.jpg" /><br />
<br />
Мавзолејот на Мохамед Петти е – мда, гробница. Каде што почива Мохамед Петти, нели. Ја чува кралска гарда, смешно облечена, како што се смешни секаде во свет. Со таа разлика што овие кога проаѓаш покрај нив и им викаш добар ден, они ти викаат исто добар ден, и ти се насмевнуваат. Сонциња.<br />
<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11758819_10152901280087461_1627979898_n.jpg" /><br />
<br />
Мохамед Петти бил крал на Мароко од почетокот на 20ти век, кој што французите во 1953та година го прогониле, бидејќи го окупирале Мароко. Видиш јас немав појма дека после втората светска војна светов имал продолжено со класични и конвенционални мерки на освојување туѓи територии и водење војни. Поготово не дека ги воделе земји кои што во втората светска војна биле на страната на добрите. Проклет колонијализам. И истиот тој Мохамед Петти, после две години се вратил во Мароко, и ја договорил со французите независноста на Мароко. Еј, Мароко стекнува независност 11 години после втора светска војна! Не можев да прекинам да се чудам. И да се згрозувам од колонијалците.<br />
<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11774819_10152901279557461_1920771817_n.jpg" /><br />
<br />
Имавме поприлично време па на ширинката со стопбови меѓу Мавзолејот и недовршеното минаре удривме една фотосесија. Со позирање, со бидување откачени, со све.<br />
<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11758871_10152901279982461_143512207_n.jpg" /><br />
<br />
За да ги испробаме сите превозни средства во Мароко, назад накај железничка станица фативме метро. Немавме време за жал да ја прошетаме медината на Рабат. Меѓутоа, пошто секој град има медина, си рековме океј, од 10 една може да пропуштиме.<br />
<img src="http://dzabest.mk/wp-content/uploads/2015/07/11798154_10152901280392461_975049330_n.jpg" /><br />
<br />
Mедината на Рабат во позадина<br />
<br />
Се качивме на воз, 20 минути подоцна бевме во Белиот Град. Здраво Казабланка. Здраво Хемфри.</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-39084980447561470762015-08-04T09:09:00.000+02:002015-11-11T09:10:21.875+01:00Патувачки дневник: Мароко - Танжир<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во Танжир дојдоа и првите сообраќајни гужви и првите разочарувања со смештајот во Мароко. Откако успеавме да фатиме такси (стигнавме во Сабота навечер, по улиците беше толку гужва што 45 минути чекавме да најдеме слободно такси што ќе не однесе до центарот за пристојна цена), се симнавме во центарот и почнавме да одиме пешки по малите улички низ медината за да го најдеме хотелот. Без С. Хотел.</span></div>
<b id="docs-internal-guid-4d459940-f18c-9405-d7b1-d2058ad77cf6" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Хотелчето изгледаше сосема фино и пристојно, на 5 минути од морето, во центарот на медината. Не примија и покрај тоа што се чекиравме толку доцна. Се раскомотивме, се уверивме дека собата е чиста пристојна… се се се. И кога првата од нас реши да оди во ВЦ - хоп, немаме веце во собата. Има туш, има умивалник, нема шоља. What? Како некој воопшто прави веце со туш и умивалник без шоља??? </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Мене тоа не ми правеше некоја разлика, меѓутоа на другите две особи ова им беше битно. Нејсе. Се помиривме дека нема да имаме веце во собата бидејќи такви соби не постоеја, а беше многу доцна и бевме многу уморни за да бараме нов хотел.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Танжир се наоѓа на северот на Мароко, на Гибралтар. Следствено на тоа, моравме да се пребациме од француски на шпански. Француски учев 2 години, а од шпански имам базични познавања. Ивана малку подобобра од мене и во двете. Буце не разбира ни адиос ни мерси, и на секоја втора реченица не прашува: ШТО РЕКОА, ШТО РЕКОА?</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Доручкувавме некои марокански палачинки, а Буце трет ден по ред јадеше омлет бидејќи не сакаше да проба НИШТО локално. Запомнете го омлетов, не го спомнувам за џабе. На крајот од серијалов за Мароко ќе видите и зошто. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Денот го поминавме шуњајќи се низ малите улички низ Танжир. Секоја со своите преференци. Буце сликаше како шлакната, Ивана збудалуваше по кожните папучи, а јас по кожните ташни. Се шашардисавме тотално. Цел ден ни отиде по уличките со тракатанци, кожи и разни зачини.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTXPbv6EDTZLtVcpUd98eWzp4keLW8P5cvM0G6d1P3tRKmCuhrs8pf_KAAcF8a3hxGnFE9q32H9HrtnGDdiPB_J9iweYqUYLLsJn6J-mSWWBEz9qednQFnhBsrouaRr6h4_VV6O39ZVdVN/s1600/8.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTXPbv6EDTZLtVcpUd98eWzp4keLW8P5cvM0G6d1P3tRKmCuhrs8pf_KAAcF8a3hxGnFE9q32H9HrtnGDdiPB_J9iweYqUYLLsJn6J-mSWWBEz9qednQFnhBsrouaRr6h4_VV6O39ZVdVN/s320/8.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Попладнето кога се враќавме од железничката, каде бевме да си купиме карти за утредента за накај Рабат, таксистот ни кажа дека во близина на главниот плоштад имало театар посветен на Сервантес. Опа, некој си ја немаше завршено домашната добро. Се скапавме од барање на интернет кои се локациите каде што се снимал Only lovers left alive, меѓутоа никоја од нас немаше налетано на информација дека во Танжир има театар посветен на Сервантес. И тоа порано театаров бил биг дил. Сега е во малку кутра состојба. Падна едно обавезно кадро на борење со ветерници (ова всушност траеше некое време, позерајов не успеа од прва, бидејќи тоа малото уличе испадна да е прилично фреквентно, а на никој од тие што поминуваа не им беше јасно што правиме - или не знаат за Дон Кихот, или едноставно не им бевме интересни, па не одминуваа ноншалантно) и продолживме повторно накај центарот да вечераме.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUQYJH43QMXGfHA8u34R3gNDNt3cDPOVI00bDJDvOLkS5Hhcvu6Ql5kQPQDaFeEdyitU8I8ojNrcnFOJxZz-HGRzjtwxHe1ihTyggvLSjMZu7HzOHha7GkpUv_pPPFMJaMLJsObblLWJyA/s1600/9.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUQYJH43QMXGfHA8u34R3gNDNt3cDPOVI00bDJDvOLkS5Hhcvu6Ql5kQPQDaFeEdyitU8I8ojNrcnFOJxZz-HGRzjtwxHe1ihTyggvLSjMZu7HzOHha7GkpUv_pPPFMJaMLJsObblLWJyA/s320/9.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">А таму во истиот момент кога застанавме пред неколкуте ресторанчиња, како хиени ни се фрлија 18 келнери влечејќи ја секоја од нас во различен ресторан. Пред фаца ни се мафтаа 800 менија, и несинхронизирани машки гласови кои што на арапски викаа елате елате свежи лигњи. Ивана и Буце се напнаа миљон, а јас почнав да се церам од смеење на цел глас. Оваа слика за посматрање од страна беше филмска. А јас учествував во неа. Нејсе, ни се одјаде во истиот момент.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Најдовме некое ресторанче на врв на една зграда со поглед на плоштадот, и таму атмосферата беше по-европска. Плоштадот одозгора изгледаше магично. Земавме здив. Трет ден, а арапиве веќе ни беа мошне напорни, и потребна беше МНОГУ енергија за да не се изнервираш, и да се справиш со нив. Јас додуше уживав во сето тоа, меѓутоа другиве две нот соу мач. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivEq6OvkcLjT2O-ITOcclPQgqlWiVQ28TBv39JFHBQwULU7iT2KQdewGbgbqn62oTuP7uluFt3Iy7U7eYb9FFbkP8So4jk0UjtEerMJWbwnQqjcI7g0igj4uiKhwzlhLD49lwE8ZqjCgIC/s1600/10.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="96" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivEq6OvkcLjT2O-ITOcclPQgqlWiVQ28TBv39JFHBQwULU7iT2KQdewGbgbqn62oTuP7uluFt3Iy7U7eYb9FFbkP8So4jk0UjtEerMJWbwnQqjcI7g0igj4uiKhwzlhLD49lwE8ZqjCgIC/s320/10.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Си легнавме рано во собата без ВЦ. Следниот ден повторно не чекаше пат.</span></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Проксима парада: Рабат и Казабланка.</span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-69982254473008133092015-08-03T14:17:00.000+02:002016-08-19T15:00:50.309+02:00Патувачки дневник: Мароко - Шефшауен <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Станавме рано сабајлето во ријадот во Фез, и откако доручкувавме, се упативме накај автобуската станица да фатиме автобус накај Шефшауен. </span></div>
<b id="docs-internal-guid-fc09fb74-f179-86f7-5ac4-62bdec342e31" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Шефшауен е оддалечен околу 200 километри од Фез. Прашавме колку време ќе трае вожњата - пааааааа околу 3-4 саати. Ме облеа ладна пот, почнаа да ме маваат флешеви од Камбоџа каде што 200 километри ги возевме 8 саати. Си реков доброоо, колку се толку се, ќе стигнеме. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Шефшауен е мало планинско градче, и за да се стигне до него не се оди по автопат, па кривините, угорниците и удолниците што ги јадевме, почнаа да ни го матат желудникот. Се клацкавме се клацкавме се клацкавме и стигнавме во плавиот град таман пред да дојде нож до коска работава.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во плавиот град и немавме многу чувство дека сме во Мароко. Планинската поставеност на градчето ни даваше некако чувство дека сме во планинско градче во западна европа. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDztDK89IJGcIzR4Y-ARj7_OguQvEqNQSEMuTxRde2L7G6w9CVCjphm04rQWZu-jujRJkn_JAgd82rEdqdMoDR6H6FXDxf2-VcDe7I9hUGO0cm9xXzbtoNYwpU1zBbINw3wd2tAxozC61y/s1600/1.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiDztDK89IJGcIzR4Y-ARj7_OguQvEqNQSEMuTxRde2L7G6w9CVCjphm04rQWZu-jujRJkn_JAgd82rEdqdMoDR6H6FXDxf2-VcDe7I9hUGO0cm9xXzbtoNYwpU1zBbINw3wd2tAxozC61y/s1600/1.jpeg" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Мртви гладни решивме да седнеме прво да јадеме па после се останато. Кога во некој град си многу кратко немаш време да експериментираш и да откриваш, па седнавме во најтуристичките ресторани - оние што се стално на плоштад. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Откако се најадовме, почна мојата голгота во Мароко. Пребледев, и прекинав да зборувам. По 10 минути само осетив нагон, и се стрчав кон вецето, кое што бај д веј не беше во ресторанот туку беше јавно веце, 100 метри од плоштадот, па со рака преку уста трчав низ туристи и водичи, да не направам куршлус. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Од тој ден па натаму, јас регуларно и прописно си повраќав минимум еднаш, а некогаш и по два пати на ден. Што ми беше не знам, дали некој од тие зачините ми ги помати сметките, дали фатив некое тровање, не знам, ама јас 10 дена повраќав се што ќе изедев. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">На менито на денот беше да се изгубиме низ плавите улички. И тоа и го направивме. А разликата од Фез беше далеку од очигледна. Никој не не влечеше за рака да ни покаже што е кај е. Како луѓе бевме оставени на раат да се изгубиме и сами да си го најдеме патот. Луѓето се толку фини и покрај тоа што им е многу смешна фасцинацијата на туристите од плавилото околу нив. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9A1ZGBSyYh91ntskBvlBiAPbsNBARlsslqT6lBA_QwxHSTEUcnGuUKoqY1O3B464C5mWOqwkGOV7jYPFtf0C2-ibK-pulEbaEXiLRwfpC8T8KMk-UihblupKC8uvGuxbmf_dp_7Vf8XXz/s1600/2.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9A1ZGBSyYh91ntskBvlBiAPbsNBARlsslqT6lBA_QwxHSTEUcnGuUKoqY1O3B464C5mWOqwkGOV7jYPFtf0C2-ibK-pulEbaEXiLRwfpC8T8KMk-UihblupKC8uvGuxbmf_dp_7Vf8XXz/s640/2.jpeg" width="480" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Дозволуваат да им влезеш по дворови, да се сликаш на нивните тремови, а неретко канат и да влезеш дома кај нив. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiynCl46feqgJ98Ez5pjEYgW2akLBv-FU1XhWtTLoLdgr3wxpPWkzWsHPe1dO9SdBLoxZRKDRdLQP8_6ddX1oeqbRWvs2ev_ESzMgiML_Fw-f6IWbVYQn4mVoo7Q-nMTpN4b4Qb51XTb8_F/s1600/3.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiynCl46feqgJ98Ez5pjEYgW2akLBv-FU1XhWtTLoLdgr3wxpPWkzWsHPe1dO9SdBLoxZRKDRdLQP8_6ddX1oeqbRWvs2ev_ESzMgiML_Fw-f6IWbVYQn4mVoo7Q-nMTpN4b4Qb51XTb8_F/s640/3.jpeg" width="640" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Девојчињата низ сокаците се закачаат со туристите на најнаивен и најискрен детски начин, а не бараат пари бидејќи ги сликаш. О каква промена беше ова за разлика од Фез. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiozcgC2sV-iEcSvLBsH6vkofAt1gE-ONSo9Pdze-5WzHc1HYwX37mP_noOfSnnQsuRx5mDNAScxXJTzYbmLOaDx1V709bC9qWS6hBsS4_t4dj0-FbOawWJk0ECnp_MOY1DYYmC2jgmp9yJ/s1600/4.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiozcgC2sV-iEcSvLBsH6vkofAt1gE-ONSo9Pdze-5WzHc1HYwX37mP_noOfSnnQsuRx5mDNAScxXJTzYbmLOaDx1V709bC9qWS6hBsS4_t4dj0-FbOawWJk0ECnp_MOY1DYYmC2jgmp9yJ/s640/4.jpeg" width="640" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Шефшауен освен плавилото е познат и по уште нешто. Пола од светскиот хашиш потекнува од Мароко. А во Шефшауен, односно околината, се наоѓаат наголемите фабрики за хашиш во Мароко, и најголемиот дел од мароканскиот хашиш се произведува токму таму. Хашишот во Мароко е малтене легален. Не е легален е меѓутоа толку е чест и толку го има насекаде околу тебе, што имаш чувство како да е легален. Не знам точни бројки, меѓутоа на многу луѓе егзистенцијата им зависи од производството на тој хашиш. Нешто како коката во Боливија.</span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdX0wBjR2TPhfSo5eP1QH_ocdOPjaNEsrODiP942m_P9VbAucIvsRXUb0Otphllc5Ovsf219aVDiYDItukgcOsPd8Fgy4IkbfH6Mxf70XimV63mp10_xHTM55aIyWkUiPUp2WwaBeLTH2E/s1600/5.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdX0wBjR2TPhfSo5eP1QH_ocdOPjaNEsrODiP942m_P9VbAucIvsRXUb0Otphllc5Ovsf219aVDiYDItukgcOsPd8Fgy4IkbfH6Mxf70XimV63mp10_xHTM55aIyWkUiPUp2WwaBeLTH2E/s640/5.jpeg" width="640" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Хашишот го пушат локалци нон стоп, го пушат рамо до рамо со нив и туристи нон стоп, го пушат дури продавачи на пазар на тезга. Додека продаваат. А се продава насекаде, се нуди насекаде, и не се кријат нешто многу многу, нити па пробуваат да бидат дискретни додека го продаваат. Нешто како кај нас петарди ко што се продаваат. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Имав желба да отидам на малку поегзотичен туризам и да ги посетам тие “фабрики” за хашиш. Читав блогови и колумни пред да тргнеме за Мароко дека влегувањето во тој “андерграунд” свет не е воопшто толку тешко и дека со малку распрашување и за малку пари може да се најде човек што ќе те однесе таму. Меѓутоа со оглед на луѓето со кои што бев отидена и со оглед на тоа што во Шефшауен бевме само неколку саати, решив тој предлог воопшто да не го ставам на маса. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjj1lppKSje1Zb0L-1FDdU66c-C73dUESpywTaddQEb0hNORYR45-_b1dU205xwbZwCQnSD1Afc3VkK0OHXfej_oPK2rzCNS2bo8P4TNhy57dpbEiiQdmsiguvbh_pXBC7McLWpjayTcs-v/s1600/6.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjj1lppKSje1Zb0L-1FDdU66c-C73dUESpywTaddQEb0hNORYR45-_b1dU205xwbZwCQnSD1Afc3VkK0OHXfej_oPK2rzCNS2bo8P4TNhy57dpbEiiQdmsiguvbh_pXBC7McLWpjayTcs-v/s640/6.jpeg" width="640" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Попладнето фативме автобус, и после многу кривини, удолници, угорници, лошења и матења, стигнавме во вечерните саати во Танжир.</span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicJqEh8qfuJzB3LnbxCKcg3YKsk9jfwJRjsVqDGeNbCFAWErMLlqVNX_QexqeNprhjBD2ynJ9T8a9FMEDaFcTn8D3KP9FUz0CIFCBOIq3BsiyjSdXs7fm3C0QJSgAWklrVK-yLf6zhrC_V/s1600/7.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicJqEh8qfuJzB3LnbxCKcg3YKsk9jfwJRjsVqDGeNbCFAWErMLlqVNX_QexqeNprhjBD2ynJ9T8a9FMEDaFcTn8D3KP9FUz0CIFCBOIq3BsiyjSdXs7fm3C0QJSgAWklrVK-yLf6zhrC_V/s640/7.jpeg" width="640" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Здраво Танжир! </span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-14627885546719804842015-07-27T13:43:00.000+02:002015-11-10T13:45:33.262+01:00Патувачки дневник: Мароко - Фез<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Пред да почнам да ви раскажувам и да ви пишувам одделно за моето патешествие низ Мароко, дозволете да ја претставам екипата со која што патував: Ивана - тушла, Буце - принцеза. Едната гори луѓе со цигари кога е лута, другата кога ја бркаат полицајци со кола, им отвара прозор и им вика: чичко полицаец, онде подоле живеам на 500 метри, да не застанувам сега тука сред улица за џабе. </span></div>
<b id="docs-internal-guid-4f6e9c6b-f167-9c4c-5418-8ea2bfacbee4" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Е со овие две, со кои што сум тотална спротивност и кои што ми се две многу многу драги и блиски другарки, отидов на друг континент. Психички спремна за она што ме чека, и со нив двете и со арапите, тргнавме од Скопје рано сабајле, бидејќи летавме од Софија. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Од Софија, преку Милано, слетавме попладнето во Фез. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-5E0cYKcTBE8PXH-zajCie7eZc-WtpRWrZwzVYQVlesCnCvJ6DSPzRj93jE9yKuA5EC4RtWPQ6yr7aD-eCboX1fYTTiH-SQKvKqDP-dkgSqwDDxWMNWDsKKcNfvTibkr1qPdvy2GdaBZS/s1600/1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-5E0cYKcTBE8PXH-zajCie7eZc-WtpRWrZwzVYQVlesCnCvJ6DSPzRj93jE9yKuA5EC4RtWPQ6yr7aD-eCboX1fYTTiH-SQKvKqDP-dkgSqwDDxWMNWDsKKcNfvTibkr1qPdvy2GdaBZS/s320/1.jpg" width="240" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Не чекаше некој Абдула, такси превоз од аеродромот што ни го организираше хостелот. Одма почна. Ако сакате овде, ако сакате вака, ако сакате така… јавете ми се, еве ви број, дајте ми број, организирам екскурзии, тинтири минтири. Чекај човек полека, само што слетавме.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Не однесе до градот, каде што не чекаше дечко што треба да не однесе до хостелот. Нема да спиете во хостелот што го букиравте, бидејќи е преполн, ќе ве однесам во друг хостел. Мене мува не ме лази, Ивана се буни како тоа е преполн кога ние букиравме онлајн пред 2 месеци, а Буце е уште во шок. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Стигаме до една мини вратичка сред медината, Ивана влезе внатре, Буце застана стаписана пред мене: ЈАС ОВДЕ НЕ ВЛЕГУВАМ! Од позади само ја бутнав низ вратата и влеговме внатре во ријадот. Ријади се традиционални марокански куќи, со фонтани и тремови на средина. За Ивана беше битно вецето да е чисто. А Буце едноставно ќутеше. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Првиот ден во Фез немавме многу што да правиме. Беше доцна вечер, излеговме да јадеме, се вративме дома да се наспиеме за утредента да бидеме одморени.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Утредента фативме прво да одиме накај кожарите. Задолжително место за посета во Фез. Беше недела, па имавме малку среќа што немаше толку гужва. Кожарите мирисаат прилично лошо и интензивно. Влеговме во една од продавниците од каде што се гледаат кожарите. На влез ни дадоа гранче од нане, за да го мирисаме и неутрализираме лошиот мирис. Генијално. Ге-ни-јал-но. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhi8YBP93HmqHhyphenhyphenLlIhljKZAVCDw3QVBUBlRv54yt5OQKHqhXj1OzRwXMhtd1DrC1yZmW8qhnEARLmaf1r1S1C5ctYt2hccaCuhDwjaaFrt7wWkHM7sidQ2wN0chcJ5pOyf9jvG6kaqwxOQ/s1600/2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhi8YBP93HmqHhyphenhyphenLlIhljKZAVCDw3QVBUBlRv54yt5OQKHqhXj1OzRwXMhtd1DrC1yZmW8qhnEARLmaf1r1S1C5ctYt2hccaCuhDwjaaFrt7wWkHM7sidQ2wN0chcJ5pOyf9jvG6kaqwxOQ/s320/2.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVtSn7viaESs1dOziUzQii-YIvk16uyLKXlFkKoc_9PcFaFujpvvMYVOW8gx0f7gtIxC-wv0EgV-OqwDDrmT3rWVowPUcLwJB9gAP19_FjvnAmkdPzHmLnkuZ4Q9uO04BT-pwlx7D1f9bK/s1600/3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiVtSn7viaESs1dOziUzQii-YIvk16uyLKXlFkKoc_9PcFaFujpvvMYVOW8gx0f7gtIxC-wv0EgV-OqwDDrmT3rWVowPUcLwJB9gAP19_FjvnAmkdPzHmLnkuZ4Q9uO04BT-pwlx7D1f9bK/s320/3.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">После малку ценкање си купив кожна јакна каква што замислував и отидовме да се освежиме на по еден чај.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3c6iJuZjKHF0k4cQxFkdpOyeNdMYo9IY8QJe6j4xp5-zJGlp1CcSVcwE7KEQaVj-Q7oMxkR7eae5hYRWOXGvMNkufz0scRLyTf62yyllPT8du2dRZlcYjC6KWlnuGdQkZ297SAAZ7SJN0/s1600/4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi3c6iJuZjKHF0k4cQxFkdpOyeNdMYo9IY8QJe6j4xp5-zJGlp1CcSVcwE7KEQaVj-Q7oMxkR7eae5hYRWOXGvMNkufz0scRLyTf62yyllPT8du2dRZlcYjC6KWlnuGdQkZ297SAAZ7SJN0/s320/4.jpg" width="320" /></a></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Следно на распоредот беше кралската палата и еврејското маало. Кралската палата - разочарување. Не само што не може да се влезе, туку не смееш ни да ја сликаш од надвор. Стојат тие смешно облечените паљачовци и само се дерат по туристи. Дури ни за телефонот не смееш да се фатиш, мислат дека сликаш. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">На пат накај еврејското маало веќе почнавме да го осеќаме вистинското Мароко. Војници свиркаат, дедовци ѕиркаат, а ние не се смешкавме. Стануваше се понепријатно и понепријатно. Луѓе не влечат по улица. Не следат на секој чекор. Каде одите? Кај синагогата? Елате јас ќе ви покажам каде се наоѓа. Аман човеку остави ме да се изгубам по маливе улички. Таман ќе се отарасиш од еден, ќе ти се прилепи друг. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ја најдовме проклетата синагога, влеговме внатре и тој рабинот ни испораскажа таму дека е градена од пари на овој и оној, дека била заштитена од УНЕСКО и слично. Искрено, сум видела многу поубави и постари синагоги, но добро. Ајде да се качиме на кровот. Ни отвори едни порти кон едни стрмни скали и почна да збори нешто: ферме ферме. (што на француски значи затворено). Ивана истрипа дека откако ќе се качиме по скалите, рабинот ќе ни ја затвори вратата кон скалите и дека ќе останеме заклучени на кровот на синагогата засекогаш. А тој само ни кажуваше дека вратата кон терасата горе е заклучена и дека треба да ја отклучиме.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQRcujZtKkz1S5bxUhjzqDg0NOLG6jBAvvgRDFbKC3del4rsyL3-gkAJKZgNEz3f9_m1d_1jnviQoUfKBbyf3B8UPXVvogQssLHpXuNprvXQTGKDCBTOB-5Cudp2A9Qnq2e3PMbhWsegUn/s1600/5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiQRcujZtKkz1S5bxUhjzqDg0NOLG6jBAvvgRDFbKC3del4rsyL3-gkAJKZgNEz3f9_m1d_1jnviQoUfKBbyf3B8UPXVvogQssLHpXuNprvXQTGKDCBTOB-5Cudp2A9Qnq2e3PMbhWsegUn/s320/5.jpg" width="240" /></a></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Дечките што не донесоа до синагогата уредно си чекаа надвор за да не вратат назад. Ама неееееее, оставете ме да шетам самааааа. Намерно скршнуваш по улици од каде што не одат они, не бе брате - пијавици. На крајот им дадовме нешто ситно - кога се навредијаааааа, каа се налутееее, избачен из логор јесеновац због недисциплине работава. Ми ги врати парите назад во рака, и навреден си отиде. Си викам добро дечко, твој проблем. </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVyMMvrZg_w5wTpOdp068RDdvnaI4ndwLhk_eVZjGexy5NN5Zdsl7qQqVv0Qx67eTON74ZQ1saMzl4V1-xYcNoForXhIZnx-qEosDYQP0ofEEIyk5HhCuOvmoI1bvIItlDY8iLRRp5lrIj/s1600/6.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjVyMMvrZg_w5wTpOdp068RDdvnaI4ndwLhk_eVZjGexy5NN5Zdsl7qQqVv0Qx67eTON74ZQ1saMzl4V1-xYcNoForXhIZnx-qEosDYQP0ofEEIyk5HhCuOvmoI1bvIItlDY8iLRRp5lrIj/s320/6.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Продолживме да шетаме по еден пазар што наликуваше на битпазар, и кога некој од таму ти довикува: Ај кен мејк ју хепи ај хев а биг снејк ин мај пентс. Океј, ова беше премногу. Се сложивме дека местово не е турист френдли и си се вративме назад во близина на нашето маало. А таму се случуваше попладневен панаѓур.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnSVlu048ek2-2x2iUiM0NW3h0DhrjIdxDdMzMM_sgOk-UokUSi1gjGQODlJkSLVE4Mk4UTB0JbcUXgABjjowwYcaTi-gisi2umAycKZ_P6KQxL85swMJtHwLDc-UEPkBiyX4r5rv4Vsld/s1600/7.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnSVlu048ek2-2x2iUiM0NW3h0DhrjIdxDdMzMM_sgOk-UokUSi1gjGQODlJkSLVE4Mk4UTB0JbcUXgABjjowwYcaTi-gisi2umAycKZ_P6KQxL85swMJtHwLDc-UEPkBiyX4r5rv4Vsld/s320/7.jpg" width="240" /></a></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Легнавме рано, утредента не чекаше многу патување.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: Arial; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Следно: До Танжир преку Шефшауен. </span></div>
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-21176337865078408662015-07-20T13:28:00.000+02:002015-11-10T13:29:59.450+01:00Првомајски #Наточак - Тур де Треска<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Традиционално, како и велигденските празници, секоја година ги користиме и првомајските празници во форма на продолжени викенди #НаТочак за да ги дооткриеме сите неоткриени ќошиња на нашата прекрасна земја.</span></div>
<b id="docs-internal-guid-936020b7-f0f2-800e-92a5-ecfd082b0d7c" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Истата екипа од велигденската тура, минус Sуљо, пустиот не можеше да најде бејбиситер за Гаја. (Гаја е најпрекрасниот, најпитомиот и најпаметниот голден ритривер што сте го виделе во животот).</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Уште од самиот старт проблеми. Апарентли, утринскиот воз Скопје - Кичево бил укинат уште од Нова Година, без разлика што тоа не е ажурирано на веб сајтот. Стоиме ние така со точаците пред железничка, ранците полни сендвичи и алишта за 3 дена. Во гради сонце за три светови, ни се вози ни се плаче. И дур правевме разно разни комбинации како да изведеме план Б, Сандра најде некој чичко со комбе, кој што се сложи да не превезе нас и точаците до Кичево. А-ЈЕ!!!! Турата останува, се е по план, само доцниме саат два. Ништо страшно. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Дојде чичко Климе (погоди од кај е Климе), и откако ни ги натовари точаците во комбето, извади едно книжуле за да провери по прописи легално и законски, колку луѓе смеат да се возат во комбето позади. Откако студиозно го прочита книжулето дојде до заклучок дека позади смеат да се возат 5 души. Таман. Ни даде детални инструкции дека ако случајно не застане инспекција, полиција или било каков друг авторитетски ентитет, ќе одговориме со: НИЕ СМЕ ЗА ИСТОВАР! </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Се накрцавме во комбето, саат и кусур подоцна бевме во Кичево. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во Кичево на кратко застанавме на кафе кај Ели, и накај 1-2 саат конечно тргнавме да возиме.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><b>Ден 1. Кичево - Македонски Брод - Белица</b></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Првиот ден вожњата беше поприлично лесна. Од Кичево до село Белица, преку Македонски брод цело време по течението на реката Треска. Поприлично убави пејзажи и поприлично бизи регионален пат. Од овој ден, би го издвоила застанувањето кај пештерата Пешна. Нешто за што последен пат имав чуено по географија во 8мо одделение, и го имав заборавено дека постои во нашава земја. Тргајќи го настрана фактот дека тоа е излетничко место и дека таму првомајски се дешаваа турбофолк скараџиски фешти, глетката беше феноменална. Се испосликавме сите до еден, и тргнавме накај Белица. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgT_8WwYzuW006S69UCmvjj4eY84sS2Ec22RLMdsHw7JVhQFRvDiF2ek-7tYIg45or92qCxDAv5xJtvRRSYQugtAZwyVgNNtd79EDAQpRhDBFEOIjG041OSkcxdJvls5wOs1Z0HBJxpDthw/s1600/1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgT_8WwYzuW006S69UCmvjj4eY84sS2Ec22RLMdsHw7JVhQFRvDiF2ek-7tYIg45or92qCxDAv5xJtvRRSYQugtAZwyVgNNtd79EDAQpRhDBFEOIjG041OSkcxdJvls5wOs1Z0HBJxpDthw/s320/1.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Белица е едно прекрасно село за кое што немав чуено до сега. Спиевме на крајот од селото, па уште малку погоре, па уште малку во шумата, тука скоро кај волците. во една куќа - соба, сите заедно. Ни туш ни бутур. Хипици од 63-та.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Видео репортажа ден 1.</span><br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/CRZClyMIjdI" width="560"></iframe>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><b>Ден 2. Белица - Требовле. </b></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Утредента сабајлето ни помина во кратка прошетка по ридовите околу селото. Природата беше толку убава, што Дарко (и сега не ве лажам, ова стварно се случи) толку се возбуди, почна да трча бос по ливадата како улав, и во еден момент се затрча накај мене, направи колут напред, ме крена во раце и ме тресна од земја. Не знам како да ви опишам, на кечерска сцена изгледаше сето тоа. Сите наоколу плачат од смеење, ја како издишана мушмула лежам на земја и не ми е јасно што се случи. И тогаш си реков: Јована, мора да го преиспиташ начинот на кој што ги бираш луѓето со кои што се дружиш. </span></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvDPgAkeG7RbzkvNUMD8UizK0pb_5kDEAlnzaew2bYJr6IKKb042VBHsWhD9o_5Ar_AuSi_e_XI1f_cDN9_grYwsRQXGLl49aRFoYZSzX7BDfPD73qhp2Ve_zN0KatjFUM7pWCVGNwENFr/s1600/3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvDPgAkeG7RbzkvNUMD8UizK0pb_5kDEAlnzaew2bYJr6IKKb042VBHsWhD9o_5Ar_AuSi_e_XI1f_cDN9_grYwsRQXGLl49aRFoYZSzX7BDfPD73qhp2Ve_zN0KatjFUM7pWCVGNwENFr/s320/3.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">(Дарко во моментите на екстаза, трчајќи низ поле)</span></div>
</div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGXW5vzhdHD1R2yF7drhp2GV2iF8n2SkYBbitY0sidP-mIRaAvDiDE1W32zl8WhITg8VfoGzfRofRBIWI3mrNzjuToxdHU5OxIME-JAzrPHMeEZ8tjHlRr7qpXEwTNKYMl9IcW8_fcEj_I/s1600/4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGXW5vzhdHD1R2yF7drhp2GV2iF8n2SkYBbitY0sidP-mIRaAvDiDE1W32zl8WhITg8VfoGzfRofRBIWI3mrNzjuToxdHU5OxIME-JAzrPHMeEZ8tjHlRr7qpXEwTNKYMl9IcW8_fcEj_I/s320/4.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br /></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">(Јас медитирам откако Дарко ме фрли на земја, да се соберам малце од малце)</span></div>
</div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Вториот ден почнаа сериозните подвизи. Патот Белица - Требовле води покрај Беличка река, која што се влева во реката Треска, и се вози цело време покрај реката Треска, која што во даден момент преминува во езеро Козјак. Патот е тампон, и е истиот оној пат, што ако продолжиш да го возиш ќе завршиш во Јасен. Ние не завршивме во Јасен туку на еден мост свртевме лево и преминавме од другата страна на езерото.</span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"> </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Селото Требовле се наоѓа отаде планината. Требаше значи од скроз доле до езерото да се качиме до врвот на планината, да го преминеме превојот и да се спуштиме троа надоле. Идемо. На Дарко му се дупна гума, па ги оставивме машките назад да лепат гуми, ние тргнавме нагоре кроце кроце. Времето беше прекрасно, пејзажите беа лудница, а ние го имавме цел ден пред нас па не се потресувавме да стигнеме нешто многу брзо. А и фативме некој шорткат нагоре, кој што на моменти беше стрмничок и со многу чакал. Па се буткаше на дел од патот. Не бевме нешто адреналински расположени. Природата си го направи своето. Не шашардиса.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Селото Требовле го замислував како село од ранг на Говрлево. А оно испадна Галичник. Се здруживме таму и со локалци - луѓе дојдени на викенд, комшии на Томи, пола од нас и преспавме кај нив. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="line-height: 1.38;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Мала кратка видео репортажа од ден 2. </span></div>
<div style="line-height: 1.38; text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<br />
<div style="line-height: 1.38; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/mHtgkyADqKI" style="line-height: 1.38;" width="560"></iframe><span style="line-height: 1.38;">
</span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: arial; font-size: 14.6667px; line-height: 20.24px; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><b>Ден 3. Требовле - Гургурница - Седларево - Скопје</b></span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Овој ден можам да го опишам само како Hells Bells. Пуста Мартина, која што прв пат вози на тура со нас, ме праша: Абе вас секогаш турите ви се вакви?</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4JR20ntOILfb4VBPu_7sE-H96g4JlQsQUBzwdh5GDdJdKo9ziDZiC5XzUdCnUSb4P3ld-cmO3UTaMejsiItqJfErnb6wljeYqiVor16RrUwV-Z0esfKk36urqM7D2RiMFb9mGTtqYdJRk/s1600/6.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4JR20ntOILfb4VBPu_7sE-H96g4JlQsQUBzwdh5GDdJdKo9ziDZiC5XzUdCnUSb4P3ld-cmO3UTaMejsiItqJfErnb6wljeYqiVor16RrUwV-Z0esfKk36urqM7D2RiMFb9mGTtqYdJRk/s320/6.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Тргнавме од Требовле. Го преминавме превојот од претходниот ден, и тргнавме надоле накај Козјак. Тука Јована го имаше својот прв посериозен пад од точак. (Ако не ги рачунаме оние од кога сум била копиљ, за што сведочат моите колена) Имаше една бара со песок, подзакочив два три пати, но не доволно, тркалото ми заринка во песокот и ме фрли напред, преку точак. Салто мортале, бам на глава, со точакот врз мене. Не носев кацигаааааааа. (Знам знам, немојте да ме распнувате, нема да ми се повтори никогаш). Се фатив за главата. Нема крв. ТООО!!!! Се видов од страна на раката, поприлично одрана. И кога сфатив дека сум океј и дека не ми е ништо, почна да ми надоаѓа адреналинот, да дишам забрзано, да мислам на тоа што можеше да биде. Другите веќе даааааалеку напред. Им се јавив на дечкиве, чекајте малце, јас треснав. Се качив пак на точакот и со минус 18 километри на саат почнав да се спуштам надоле. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Пусти адреналин, пусти страв, воланов едноставно ми шеташе лево десно, не можев ни правец да одржам ни ништо. Паднав уште еднаш. Не толку сериозно овој пат. Кога се најдов со останатите, ме преврзаа на рамото, ми дадоа шеќерна доза да се спастрам, и продолживме надоле.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjFsHQxvElcL71LItFEdEgEBDcmEhiaS-4ersWDLLiPMG24qXBPNG2iCPSc3ekCoAeX2ld7Qv9xkFljkGeA1rNEXGW4Zr8sj_A7-e8Kpk__KKDC4IGq0YtAh0k_uKYej7Pfsb7a_Fv9IPx/s1600/7.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjFsHQxvElcL71LItFEdEgEBDcmEhiaS-4ersWDLLiPMG24qXBPNG2iCPSc3ekCoAeX2ld7Qv9xkFljkGeA1rNEXGW4Zr8sj_A7-e8Kpk__KKDC4IGq0YtAh0k_uKYej7Pfsb7a_Fv9IPx/s320/7.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Остатокот од офроудот надоле го поминав прилично трудно. Страв. Едноставно не можев да одржам правец. Стигнавме до доле до езерото. Тука не заврши пеколот, тука почна пеколот.</span></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjI3sp5YCGsngximx_UlR1uhMBjetkRnrYRvLWFTPSv3m6TgYlRN13p5r57U-SdcUmzZeBBexcbcHaL3tPeUeH08xcLegw1FFKxhxuTphWWoBWA_HDbygBuAVQxFCnHHBAzyVWJOVaktvHP/s1600/8.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjI3sp5YCGsngximx_UlR1uhMBjetkRnrYRvLWFTPSv3m6TgYlRN13p5r57U-SdcUmzZeBBexcbcHaL3tPeUeH08xcLegw1FFKxhxuTphWWoBWA_HDbygBuAVQxFCnHHBAzyVWJOVaktvHP/s320/8.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">(Томи и Мартина, на пола пат од угорниците, во позадина селото Гургурница)</span></div>
</div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Такви угорници драги мои, ко што качувавме ние, не качуваат алпинисти кога се пентарат по карпи. Поголем дел од патот го поминавме буткајќи. А и тоа беше тешко. Супермени, со точаци во раце. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTVIYbxNAAjp22-5bqvjhwSVONMsMV70_8ZcWQp49wsuDQRInSHxEBfQIM1j7YT-u2UJF8rsjdLOGcxnRY7XtBKU-dVmJd-PCY7Mt9YD_7MJCruYR3W8SyDrhfH7I-4Bh2uIvVFaQNNG3b/s1600/9.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTVIYbxNAAjp22-5bqvjhwSVONMsMV70_8ZcWQp49wsuDQRInSHxEBfQIM1j7YT-u2UJF8rsjdLOGcxnRY7XtBKU-dVmJd-PCY7Mt9YD_7MJCruYR3W8SyDrhfH7I-4Bh2uIvVFaQNNG3b/s320/9.jpg" width="320" /></a></div>
</div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Кога стигнавме горе во Гургурница, ја мислев тоа е тоа. Наполнивме води, се освеживме, одморивме, и тргнавме. Каде? Пак нагоре. Океј. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaeCO0MQlIREhmTdwakp_sgwu_IasMi3B8R5mlJ3lVi7YnnKEDO-nUfKarQyBjNO7fS0CxTuloS-ps4mZcco04URkncQhoFNWsuY7nD0JF2XFbZGnBGZeUsf_Czi5cmC10XIzgWyxfR_r9/s1600/10.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhaeCO0MQlIREhmTdwakp_sgwu_IasMi3B8R5mlJ3lVi7YnnKEDO-nUfKarQyBjNO7fS0CxTuloS-ps4mZcco04URkncQhoFNWsuY7nD0JF2XFbZGnBGZeUsf_Czi5cmC10XIzgWyxfR_r9/s320/10.jpg" width="240" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Стигнавме до превојот. Тоа е тоа. Нема веќе. Изедовме сендвичите, се пресоблековме во сува облека, и тргнавме надоле. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjV36ecxAaifQ71F9aZ0o3ZPI_SsGDx-kdjtXgWn_OVVkbFbgH1pX8wtFGFDJOsaAgIMYvr0xPe1-1sAO6Yg3e2-LtYowCG0JcG6Z9vTy0174S6mF4970vMzl615F9lYKy2FjOm0Bmf3GFk/s1600/11.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjV36ecxAaifQ71F9aZ0o3ZPI_SsGDx-kdjtXgWn_OVVkbFbgH1pX8wtFGFDJOsaAgIMYvr0xPe1-1sAO6Yg3e2-LtYowCG0JcG6Z9vTy0174S6mF4970vMzl615F9lYKy2FjOm0Bmf3GFk/s320/11.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">После едно 10 минути вожња - стој. Сме го утнале патот. Враќај се назад. Каде? Пак нагоре. Океј.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">После уште едно мини превојче и офроуд со чакал кој што секако го избуткав надоле, пошто нели страв, стигнавме во Седларевооооо.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Океј, сега каде? Се разбира. Нагоре. Почнав да си ја преиспитувам петката по географија и да се уверувам дека Скопје се наоѓа на врв на планина. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Откако стигнавме на превојот над Седларево, овој пат беше навистина крај. Нема веќе угорници, нема веќе превои. Облековме се што имавме рефлектирачко на нас, ги уклучивме сите ламби и светла и еден по еден кроце кроце, почнавме да се симнуваме накај групчин. Глетката беше фасцинантна. Ќе ми простат бајкерине од Водно, ама тоа ноќниот бајкснејк што го правеа лани, може вода да ни носи :))) </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">На секоја кривина од 180 степени првиот напред викаше КУРВАААААА (lat. curva - кривина), и секој нареден го повторуваше истото. 7 души во сред планина на точаци на секоја минута до две се дереа КУРВААААААА. Два три пати на тие дотични кривини начекавме и паркирани коли додуше, меѓутоа… сега тоа е…</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Од Групчин натаму патот за Скопје го знаме мижеечки и без раце да го возиме, бидејќи сме го возеле сто пати. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Стигнавме во Скопје прилично доцна навечер и традиционално во Ѓорче бапнавме по едно трилече. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Видео репортажа од третиот ден, заради опишаните услови - нема. Еве ви едно бонус видео од Белица наместо тоа. </span><br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/7jcivRU-Zi8" width="560"></iframe>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
<br />
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-28736018656348887842015-07-05T12:30:00.000+02:002015-11-10T11:30:55.174+01:00Велигденска тура #НаТочак<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Традиционално веќе трета година по ред, велигденските празници наместо со прејадување и дремење дома ги користиме за да киднеме од градов и да си ја истражиме милата ни земјичка наша со точак. Останати ни се уште многу малку градови каде што немаме ставено знаменце дека сме ги прошле со точак, па решивме овој пат таа бројка уште повеќе да ја намалиме.</span></div>
<b id="docs-internal-guid-8fc38104-f0d7-292c-2ea1-d13a80cfbf72" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Екипата: Дарко, Сандра, Боби, Искра, Sуљо, Томи и јас </span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Времето: феноменално</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ден 1: Прилепско </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Тој ден беше еден од најдобрите родендени кои што сум ги имала до сега. Стигнавме сабајлето во Прилеп, не пречекаа Прилепчани домаќини, и откако го испивме првото шошемана кафе, се упативме накај манастирот Св. Ѓорѓија, што се наоѓа после езерото, на стариот пат од Прилеп до Велес. Нити сум знаела дека кај Прилеп има вештачко езеро, нити дека има стар пат од Велес накај Прилеп. Во тоа е убавината на овие наши истражувачки тури. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Манастирот не беше толку блиску колку што мислевме, и беше прилично угоре. Откако се стациониравме кај Мајка Васе, тргнавме во офроуд авантура. Нашите планови за круг околу езерото не се исполнија. Снеговите се топеа наголемо, никнуваа реки на сите страни </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgndK44hsRsjWCEHK7oAkgJx2L-NNL2jhPzq4uIGYO66TeD7mBEHpLwb5loFCvx1MhHGPW6Rstw2Cdv6TgN9Regg3Txlx6rpL3Zh5tzsg0ysWwiOCFzMjZpgrI9CCHtyRtRL9QdZ9wvJNDt/s1600/1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgndK44hsRsjWCEHK7oAkgJx2L-NNL2jhPzq4uIGYO66TeD7mBEHpLwb5loFCvx1MhHGPW6Rstw2Cdv6TgN9Regg3Txlx6rpL3Zh5tzsg0ysWwiOCFzMjZpgrI9CCHtyRtRL9QdZ9wvJNDt/s320/1.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Решивме да скршнеме по друга рута, бидејќи не можевме да ја преминеме реката до колена со точаците. Тргнавме по непозната офроуд мини патека. Налетавме на некоја куќа, кои што ни кажаа да одиме надолу, имало мост. Доброоо, мост звучи ветувачки… Кхм…</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEeWfKGyU7CjhF1pjviVImMIrABTNmoL3jlKhJS5wG4bPuwY-cYDsfm3QDd90TG5vwezwCMK6UQQ1Y_xlVIm4WJTSCGqjRG_ym_P7Y8E-hTFj3-WTBa4ESnGxkUVGuN685CrdGDk9aF5tg/s1600/2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEeWfKGyU7CjhF1pjviVImMIrABTNmoL3jlKhJS5wG4bPuwY-cYDsfm3QDd90TG5vwezwCMK6UQQ1Y_xlVIm4WJTSCGqjRG_ym_P7Y8E-hTFj3-WTBa4ESnGxkUVGuN685CrdGDk9aF5tg/s320/2.jpg" width="320" /></a></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ниту еден кукавица, ниту еден антиавантуристички расположен, еден по еден сите го поминавме мовчето со точаците и продолживме да го истражуваме крајот околу Прилепското езеро. Вечерта, роденденски, замезивме по некој спанаќ со печурки, дрмнавме по некое винце, и се напикавме 7 души во 5 кревети ко сардини, бидејќи имаше само една соба со ќумбе. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Видео репортажа од ден 1:</span><br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/sBvcfcVuJTI" width="560"></iframe>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ден 2. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Станавме на прекрасен сончев ден и се упативме кон Прилеп. Ни се приклучија еден куп прилепчани, сите ентузијасти и среќни што возиме заедно. Ние уште посреќни. Локална поддршка. Целта: Зрзе.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggugd2vk8lulWGmaTMEQy3HJpXi_sSWkXeVuJzqOjohGi0CtF3Aka-x5pmbGDQLZ1GYZ48Ilk5lhVzI1qVuwmTpSITrc5Xpg7K-MxoWg4T3EJ5NZuXBRo3C01Y5cYC73yHTBPp3Co4hgKK/s1600/3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="138" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggugd2vk8lulWGmaTMEQy3HJpXi_sSWkXeVuJzqOjohGi0CtF3Aka-x5pmbGDQLZ1GYZ48Ilk5lhVzI1qVuwmTpSITrc5Xpg7K-MxoWg4T3EJ5NZuXBRo3C01Y5cYC73yHTBPp3Co4hgKK/s320/3.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">До Зрзе бев еднаш со точак лани есента. До горе немаше асфалтиран пат, и беше невозможно да се вози заради тоа што тркалата ми шлајфуваа во место од што беше стрмно, а мушичките беа толку многу на број, што гладен да тргнеш, горе најаден ќе стигнеш. Си реков овој пат ќе го извозам, има асфалт до горе, колку сака нека е стрмно, 3 километри се, ќе ги извозам. Аха важи. Си го избуткав точакот поштено, од доле до горе, и после 18 паузи, стигнав. Погледот од милион долари беше се уште тој, чајот берен во рајот што го служат монасите беше истиот од лани. Какво место е тоа….</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXB73vd1CoG6_26o2ZPpUzRg-H_JaNPCFqxKQEtSzt27JepdmHsUFokRq7TfEMeVn0JGZOBULwAbv88rcr2KV0POFBLaTLRekMHqZkFR7xsMB4odVV_7hHl-lYB-8kXrRl_BCJRSxYek68/s1600/05.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXB73vd1CoG6_26o2ZPpUzRg-H_JaNPCFqxKQEtSzt27JepdmHsUFokRq7TfEMeVn0JGZOBULwAbv88rcr2KV0POFBLaTLRekMHqZkFR7xsMB4odVV_7hHl-lYB-8kXrRl_BCJRSxYek68/s320/05.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Спиевме во село Слепче, во манастирот свети никола, каде што се здруживме со овчарите, бивши затвореници и со стопанката која што ни продаде домашно овчо сирење за 200 денари кило. Не ни стигнав да го дочекам Велигден. Заспав ко заклана во 11.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Видео репортажа од ден 2: </span><br />
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ден 3. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Најсериозниот ден од турата. Целта: Крушево. Еден од ретките градови каде што немаме ставено знаменце дека сме прошле со точак. Радоста беше голема. Ама и предизвикот. После поминати неколку села, неколку коперации со пиво пауза на гајба и неколку свадби, стигнавме до Кривогаштани, каде што направивме посериозна пауза бидејќи не чекаше убав предизвик. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Sуљо беше многу гладен и си купи печена кокошка. Ама толку беше гладен што не можеше да издржи, па почна да ги јаде копаните дур ја плаќаше кокошката на каса.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEic2K2pDWrd7i5ja2bOKH8BEJ_B2YOAvDFaSzCJVUj_4msOds5rr3l0a8pm3PITTk9R-s075lZiMZ0cwKZiOXpBgX8pzF9PjZ8WQ1uGwNdxHXtoD1v91RHSaav3b9Mf_MWNgBGP4v5fwcXJ/s1600/06.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEic2K2pDWrd7i5ja2bOKH8BEJ_B2YOAvDFaSzCJVUj_4msOds5rr3l0a8pm3PITTk9R-s075lZiMZ0cwKZiOXpBgX8pzF9PjZ8WQ1uGwNdxHXtoD1v91RHSaav3b9Mf_MWNgBGP4v5fwcXJ/s320/06.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Не знам дали мене формата ми бешее полоша од лани, или сонцето печеше многу јако, или успонот е екшуали сериозен потфат, но мене качувањето до Крушево ми се виде тешкичко, за разлика од лани на пример качувањето на Галичица. Со поприличен број на паузи, за кои што не жалев бидејќи природада е ФЕНОМЕНАЛНА стигнавме попладнето во Крушево.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">ЈЕАААААА. Крушево на точак - чек! </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">После скоро цели три дена, имавме туш, топла вода и пристојно веце. Повторно цивилизација. Мирисот на шампон никогаш не бил поубав. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Видео репортажа од ден 3:</span><br />
<div style="text-align: center;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
</div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Ден 4.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Доручек со поглед, повторно од милион долари. Монтана, мој добар друг. Не ни се тргаше од убавини. Сунце пичи ми роштиљамо.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Откако се наканивме некако, искачивме уште малку што има за искачување и го почнав еден од најдолгите спустови во мојот живот. Патот Крушево - Демир Хисар. Почна да дува, надојдоа облаци, почна и да роси па едно време се тркавме со дождот, и сето тоа допринесе да јас во еден момент изгледам ко авиомува: </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkOGDD7rFe7K1uvDdT9szbERM2KH_sidh_hHCu7IO27uzWriE0tURcdssG5GjCHK9a-bHKFS-7ssptYL0RE9fDOL3nNgNqDHgfYSdzWFhSVmENdoovJpiQcB_gM7D-lVJnhFE3c6vwtnwa/s1600/07.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkOGDD7rFe7K1uvDdT9szbERM2KH_sidh_hHCu7IO27uzWriE0tURcdssG5GjCHK9a-bHKFS-7ssptYL0RE9fDOL3nNgNqDHgfYSdzWFhSVmENdoovJpiQcB_gM7D-lVJnhFE3c6vwtnwa/s320/07.jpg" width="240" /></a></div>
<br /></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во Демир Хисар веќе беше друго, сонцето повторно грееше, па повторно се опашавме по кратки ракави, да фатиме подлога за тен уште во Април.</span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Крајната дестинација дента беше Дихово. Некоја си мини домашна пивара. Кога стигнавме во Битола и кога сконтав дека Дихово е всушност по патот за накај Пелистер, ќе умрев. Не ми се возеше веќе нагоре. Сакав само да пијам пиво. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Меѓутоа се исплатеше. Пивото е феноменално, амбиентот е лудница, а и се заљубив дур кажеш точак, Леон ме ќари на ендватри:</span></div>
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0uqGFs-GlpNtnnLdLqmoJPne7pBCcniOlNEfyqmogo_NVBOjCNW-bFUDbf58Xxek6Y4NoxDVfZlLMft-zM1ATgfULZ58fLiVgyfKg7OzXgBpbmRRYXjwpjLJGMkh6C1kHb8fbwosMSOxu/s1600/13.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="68" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj0uqGFs-GlpNtnnLdLqmoJPne7pBCcniOlNEfyqmogo_NVBOjCNW-bFUDbf58Xxek6Y4NoxDVfZlLMft-zM1ATgfULZ58fLiVgyfKg7OzXgBpbmRRYXjwpjLJGMkh6C1kHb8fbwosMSOxu/s320/13.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: transparent; color: black; font-family: "arial"; font-size: 14.666666666666666px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: 400; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во еден момент се мислевме дури и да преспиеме во Дихово, и утредента рано сабајле да фатиме воз за Скопје, меѓутоа надвладеа разумот кај повеќемината. Двајца останаа. И супер си поминаа. Се накрцавме на воз веќе со планови за следната тура: Првомајска. </span></div>
</div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-58936291844802819312015-06-21T19:19:00.002+02:002015-06-21T19:19:52.538+02:00Патувачки дневник - Виетнам и Хонг Конг, 2 дел <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.com/2015/06/blog-post.html" target="_blank">Сихануквил</a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Виетнам воопшто не беше така привлечен и интересен како што ни се чинеше првиот пат кога стигнавме во Хо Ши Мин. Гужва насекаде, гласно, стаорци на секое ќоше, дилери те влечат за рака на улица да ти шитнат кокаин, курви те влечат за рака и те молат да ти пружаат саки саки фајвдала задоволства, а тоа скутерите не те есапат 2% и шибаат ко да се сами на светов. После недела и кусур во ненормално искулираната Камбоџа, ова ни беше едноставно премногу. Ние излезени ко од сауна, а овие излезени ко од Вол Стрит.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зборат ко да се кичмат од карање, мислиш очи ќе си извадат (а они уствари рецепти разменуваат), немаат осет за personal space, многу се гласни и воопшто не ги интересираат туристите. Како ли ни се свиѓаше истиов овој град и истиве овие луѓе пред само една недела толку многу? Што се смени во меѓувреме? На далеки исток, лето во фебруари, ние живи мизерни, ни се оди дома!!!! Катастрофа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
После кратката блага депресија дека не сме веќе во Камбоџа, резервиравме еднодневна екскурзија да ги видиме тунелите што се користеле за време на војната.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi41NLe72b8T09HPNCTaMtHKy4pJL5WEHu2SG50CzDSF86XSL5bPHzx8-etFXS0EvzaeC5sxlILr4HfbsLV_QoK-qo2VutsfNe76MzQZM5sa8ujnHh2aLy7ZMHgMJbtS2Y7Jlah8tMnGRlH/s1600/113.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi41NLe72b8T09HPNCTaMtHKy4pJL5WEHu2SG50CzDSF86XSL5bPHzx8-etFXS0EvzaeC5sxlILr4HfbsLV_QoK-qo2VutsfNe76MzQZM5sa8ujnHh2aLy7ZMHgMJbtS2Y7Jlah8tMnGRlH/s320/113.jpg" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Се трудев, стварно се трудев да ја разберам историјата на тунелите и нивната намена, ама освен дека Виетнам бил француска колонија, и дека џунглата во која што се наоѓаат е вештачка бидејќи оригиналната била спалена со напалм од Американците, ништо друго не успеав да сфатам. Беше многу жешко, многу влажно, а водичот збореше толку лош англиски, што влогот да го разберам беше едноставно преголем. Си има википедија, ќе си прочитам накнадно. Типот ќе раскажеше по нешто, ќе се изгубеше низ џунглата, и од позади некои жбунови туку ќе почнеше да се дере:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
HELLO!!!!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
и ние демек знаеме на кај треба да идеме, а тој пак</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
IS IT ME YOU’RE LOOKING FOR?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Се испопалија некои од америчките туристи дека има стрелиште, се сликаа со тенкови, ги испробуваа стапиците што ги креирале виетнамците, ние утеха најдовме во чоколаден сладолед под палма.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Патот од Виетнам до Хонг Конг беше едно од најлошите патешествија во мојот живот. Имавме 17 саати да оддремеме во Манила на аеродром. А транзит зоната во аеродромот на Манила е едно собче со 15 фотељи. Моравме ко девојчиња да трепкаме, да ни дозволат да идеме до фришоп, да си купиме нешто благо, да удавиме тагата во чоколадо.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Во Хонг Конг не пречека Ксавиер, каучсурфер, другар на претходниот каучсурфер кај што бев првиот пат кога бев во Хонг Конг.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Ксавиер како активиста, протестирач, и залагач за демократско општество не прошета во јадрото на Хонг Конг, каде што 2 месеци претходно се случуваа најголемите протести за демократија во Хонг Конг.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBDsLfLdy2fBbt239-HsWa9OtAYogogrTqNFiMyqC1XBSmOZNdRP3nj2GWOEAhTQC9lgTa3dHiSp3nIclnZMgryVBudjh6GxXOZZipYOuTGBc0y3n6c7mea-FFWkHF4NoaQWUAsCtsBM9k/s1600/210.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBDsLfLdy2fBbt239-HsWa9OtAYogogrTqNFiMyqC1XBSmOZNdRP3nj2GWOEAhTQC9lgTa3dHiSp3nIclnZMgryVBudjh6GxXOZZipYOuTGBc0y3n6c7mea-FFWkHF4NoaQWUAsCtsBM9k/s320/210.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Целото движење за демократија се вика Yellow Umbrella Movement, и има една улица во Хонг Конг каде што има повеќе андеркавер полиција отколку обични граѓани, каде што секој ден, во 7 саат се собираат протестирачите, отвараат жолти чадори и стојат така како ајвани. И на тој начин ја искажуваат репресијата што ја осеќаат од Кина откако Британија се откажа од ова парче земја. И од ова се произлезени многу движења, некои сакаат независен Хонг Конг, некои сакаат пак да се спојат со Англија, некои сакаат Кина да не меша прсти толку многу… како и да е интересно беше за набљудување. Посебно полицијата.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjm81zF4bQ60kEKkdHL5PEZjC3P9d6yo7FLCY3RxBa2YS_hGF4aXqJ_QsaRBF4dL-QtifL9HKlnX2rN9Hm7h-DgeswznsDxQKG8_dK15NpVf5SiBypMPAkXOGKSFt9oPFa3D8Ib56jk0hyW/s1600/310.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjm81zF4bQ60kEKkdHL5PEZjC3P9d6yo7FLCY3RxBa2YS_hGF4aXqJ_QsaRBF4dL-QtifL9HKlnX2rN9Hm7h-DgeswznsDxQKG8_dK15NpVf5SiBypMPAkXOGKSFt9oPFa3D8Ib56jk0hyW/s320/310.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
После активистичката прошетка се упативме кон IFC tower. Пред да ми почне патешествиево нели, имав прочитано иљадуиедна статија за далекиот исток, и ги имав пројдено земјиве сите на гугл мапс надолж и попреку. Во една таква статија ја прочитав следнава препорака за Хонг Конг:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
The landscaped rooftop of Central’s waterfront mall, the glitzy IFC, is ringed with posh bars and restaurants. However, the resort-style sofas, tables and armchairs placed right outside those establishments are for the use of the public, and the restaurant operators have no jurisdiction over them. This means that you’re perfectly entitled to bring your own if you’re sitting outdoors. Stop off at the CitySuper, pick up a $20 bottle of wine, a corkscrew and some cheese and olives — then head to the roof for a recession-busting, alfresco afternoon. Million-dollar views almost never come this reasonably priced.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
И токму тоа и го направивме. Хонг Конг се давеше во смог и магла. А сепак погледот беше од милион долари. На мојата среќа и немаше крај.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7dunrVKvt0NGxOPXI14K7T870OcZRVJWzOaHssyDG4bUnNee7HTp_PDteqDSOwKjL7LW2f6vNT7cXXnwhZKH2jno-2QGZbQXFu_HkVoiYZi4gYMpKPu7oECmYKinSA8GgGdTLqwrjp6Mo/s1600/412.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7dunrVKvt0NGxOPXI14K7T870OcZRVJWzOaHssyDG4bUnNee7HTp_PDteqDSOwKjL7LW2f6vNT7cXXnwhZKH2jno-2QGZbQXFu_HkVoiYZi4gYMpKPu7oECmYKinSA8GgGdTLqwrjp6Mo/s320/412.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Мамурна и со главоболка утредента станав безобразно рано и се упатив накај аеродромот. Сестра ми и Ирина ги оставив во џунглата од бетон. 24 саати подоцна бев во Скопје.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Здраво Македонија</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-81218625591073833102015-06-21T15:53:00.002+02:002015-06-21T19:22:26.798+02:00Патувачки дневник: Сихануквил <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
Види претходно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.com/2015/04/blog-post_42.html" target="_blank">Сием Рип </a><br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сихануквил е градче во Тајландскиот залив, поприлично грдо. Меѓутоа затоа околните плажи и острови надокнадуваат. Се истоваривме на автобуската и во координација со Австралијанците што ги запознавме во автобусот се упативме кон Отрес бич.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Отрес бич е едно место каде што времето не тече. Паралелен универзум каде што сè е споро, сè се случува полека, сè e во slow motion. Сите бунгалови и ресторани се сопственост на странци, и сите келнери и шанкери се исто така странци. Сите кувари се камбоџанци.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Водата е кристално чиста, ветрот доволно слаб за да не ти студи при сончање, а доволно јак за да не го осеќаш сонцето како пече. Мачките си играат со глувците, кучињата со мачките, луѓето со кучињата, сите живеат во една совршена хармонија.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAOHNTUiJz-Ce0WH2ySbC6qjd07Cl0BJi6cNgSgcVXdHXmEUx-ZzkOr7edILXtvzJLbDTbBK2r1K1eG9Jt3AP4kyAkKnWzGp_-9Ykn77QyvdKAsf2jWEkUv-pCmkQ3o2B7JXfSNKDxaZiT/s1600/18.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAOHNTUiJz-Ce0WH2ySbC6qjd07Cl0BJi6cNgSgcVXdHXmEUx-ZzkOr7edILXtvzJLbDTbBK2r1K1eG9Jt3AP4kyAkKnWzGp_-9Ykn77QyvdKAsf2jWEkUv-pCmkQ3o2B7JXfSNKDxaZiT/s320/18.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Марихуана се пуши 24/7, тотално нескриено и отворено.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Смештајот е смешно ефтин, цените за спиење во бунгалов на плажа се движат од 5 долари за ноќ во хостел до 15 долари за луксузен бунгалов со сопствено веце. Ние одбравме среднобуџетска варијанта и плативме по 10 долари од вечер за сопствен бунгалов со заедничко веце. Да се потрудевме малку, можеби ќе најдевме и нешто поубаво и поефтино, ова беше првиот смештај на кој што налетавме.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Сунце пичи, ми роштиљамо. Брановите шушкаат, а на звучниците на тивко идат Dire Straits, албум по албум. Бев во рајот.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjcBrplI380o24XTB_xBj4gFQp6LJGpJNoy-S_FA9QkoemQ-Zzf-No_9eJkynVAoL1iGOsMVW9xGDpcFU0DdmgNKoaF_DNtyXgbjyvvzeuJaEVMnFB4hsUQ414F0OTrEsYUaQbHSZescgAJ/s1600/29.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="239" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjcBrplI380o24XTB_xBj4gFQp6LJGpJNoy-S_FA9QkoemQ-Zzf-No_9eJkynVAoL1iGOsMVW9xGDpcFU0DdmgNKoaF_DNtyXgbjyvvzeuJaEVMnFB4hsUQ414F0OTrEsYUaQbHSZescgAJ/s320/29.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
После неколку дена се навикнавме на целиот тој амбиент на чил, полека и ќе биде, и целиот успорен филм веќе не нè нервираше толку. Ќе застаневме на шанк, и откако ќе разврзевме минимум 10 минутен муабет со келнерот, тек тогаш ќе нарачавме по едно пиво.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
На еден ден отидов и до градот, чисто да го видам и тој да ме види мене. Секако, повторно отидов со точак. Луѓето од кои што го изнајмив точакот беа французи. Чисто да ви доловам дека и други нации знаат да претeраат со патриотизмот и националните обележја во странство, пред влезот на хотелот што го држеа имаше два огромни мермерни петли. Доволно.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyAvsVFKv3dApE4AdHKE9MD0cQvZLqqL7wst68xO2LxtHU8wuXzZyPMUjRskWU-g8DfqDlQPXKttBdmRD2A8SPFbXUVAYwFYWtw_7RdxJKQOsh8kT08D-4_NURSdG_o-mOOznFaz2NOAME/s1600/37.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="239" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyAvsVFKv3dApE4AdHKE9MD0cQvZLqqL7wst68xO2LxtHU8wuXzZyPMUjRskWU-g8DfqDlQPXKttBdmRD2A8SPFbXUVAYwFYWtw_7RdxJKQOsh8kT08D-4_NURSdG_o-mOOznFaz2NOAME/s320/37.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Градот прилично грд. Еден од австралијанците имаше право. “Unless I’m in urgent need of a hospital, I’m not going there again.”</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Секоја сабота во селото блиску до плажата се случува најт маркет. Тоа е еден голем хипи настан каде што се пушти трева на кило, се свират акустични музики, се готват разни интернационални манџи, се продаваат секакви пијачки, има дрангулии на сите страни. Настанот е покрај река, дрвена подлога на која се постелени черги, сите седат на земја, комарците касаат како луди, а реката жубори ли жубори.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Во Сихануквил останавме 7 дена. Во главно на плажа, пиејќи пиво. Најпознатото пиво се вика Ангкор и чини строго 50 центи. Навечер, некогаш и по еден долар. Грев да ти е вода да се напиеш, грев да ти е со вода да се истушираш.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0FT73KQrBgdacJty15R1ArIHpBC_wfNmGb9qkMPSa3ug19paXp2QX5JUUXrZFo1yANibDJ1_Bq1RQD9XahAoq4me9UrpV551f4AmsnhBhBoo0NeCXptHwJwsKJ_G-w8xiVPt6ZrsaOhpx/s1600/49.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0FT73KQrBgdacJty15R1ArIHpBC_wfNmGb9qkMPSa3ug19paXp2QX5JUUXrZFo1yANibDJ1_Bq1RQD9XahAoq4me9UrpV551f4AmsnhBhBoo0NeCXptHwJwsKJ_G-w8xiVPt6ZrsaOhpx/s320/49.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Кога со тешко срце се одлучивме после 7 дена да го напуштиме Сихануквил, бидејќи летот ни беше назад од Виетнам.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
</div>
<ul>
<li>Добар ден, карта за директен автобус до Хо Ши Мин?</li>
<li>Имаме.</li>
<li>Ама директен така?</li>
<li>Да да, директен.</li>
</ul>
Дојде “автобусот”. Комбе со 20 души што собира 15. Си седнавме едни на други во скутовите, и тргнавме. Поминавме едно градче друго градче, поминавме граница и влеговме во некое погранично градче во Виетнам. Комбето не истовари пред некоја туристичка агенција. Почекајте тука, ко да имавме избор….<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Ај, бар имаше вентилатори пуштени. После неколку саати дојдоа тројца батки: ти со мене, ти со мене, ти со мене, и сосе куферите и ранците не качија трите на по едно скутерче. Ја возбуда миљон, и тоа го доживеав во Виетнам на скутер да се возам, изговорувајќи ја молитвата за преживување кон боговите на патувањето. Не истоварија скутерите на некоја автобуска, ова ви е автобусот. Хо Ши Мин? – Да. Супер. Влеговме во нешто налик на градски автобус, кој што имаше дупло повеќе патници од седишта. Си стоеја луѓе, висеа од врата, седеа на коклици во средината на автобусот, а тој застануваше на секои 2 километри, не за да истовари некого, туку за да качи уште луѓе.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Едно кутро виетнамче татко му го остави да спие на земја, Ирина го зема во скут, и заспа дур да кажеш напалм.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjISSdqWHgqiRQpTbs0qFRqM8jSa0K_9W6lU0-tvkDYqJKWjK7Ol9GeBnpcJZqBQA-JdL6QFsEYjD442IxHPbs2-FhhoUG7zyDYgcvrgB-witUx0ncLXE_397oD6YsCWTHAPC8jqYoxyLnw/s1600/DSC07642.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjISSdqWHgqiRQpTbs0qFRqM8jSa0K_9W6lU0-tvkDYqJKWjK7Ol9GeBnpcJZqBQA-JdL6QFsEYjD442IxHPbs2-FhhoUG7zyDYgcvrgB-witUx0ncLXE_397oD6YsCWTHAPC8jqYoxyLnw/s320/DSC07642.JPG" width="240" /></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh4JaR3RYF73qrfmLm6TKbsBiKCrbysjDLoi60E8fsdV2_ULjozX-vwd6NLLyi9oKLJAB6qvaUiJ6PiewzKPc0tFnK7ONXDPOTA3VD7WnhfnMD_QkbLM5wZOj8zFkXbHXO3IfThHB1uxEqS/s1600/DSC07645.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh4JaR3RYF73qrfmLm6TKbsBiKCrbysjDLoi60E8fsdV2_ULjozX-vwd6NLLyi9oKLJAB6qvaUiJ6PiewzKPc0tFnK7ONXDPOTA3VD7WnhfnMD_QkbLM5wZOj8zFkXbHXO3IfThHB1uxEqS/s320/DSC07645.JPG" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Цел пат оди по делтата на реката Меконг. Се истоваривме во некој град. Хо Ши Мин? аааа не. Ок, апарентли директен автобус значи менување 3 автобуси во Виетнам.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
После многу натегање и убедување, успеавме да се качиме во третиот автобус, кој што за разлика од градскиот претходно, беше нормален автобус со замисли: ВИФИ на него. Ова беше последниот автобус на нашето патување. Автобуси ноу мор.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
7 саати подоцна стигнавме.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Здраво Хо Ши Мин. Повторно.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Следно: <a href="http://jovanatozija.blogspot.com/2015/06/2.html" target="_blank">Патувачки дневник - Виетнам и Хонг Конг, 2 дел</a></div>
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-56956869520340666382015-05-12T00:30:00.000+02:002015-05-12T00:39:55.635+02:00Доста е <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
Пратам политика цел живот и врска немам од политика. Не се разбирам ни од ВМРО, ни од Бранко, ни од Југославија, ни од Турски тек, ни од руски гас, ни од комунизам, ни од капитализам, од либертаријанизам па ич. Не знам зошто Косово мораше да биде независна држава, и не знам исто така зошто Југославија мораше да се распадне. Не знам ни зошто исток не отпишуе и запад не не запишуе, ниту па зошто Грциве можат да банкротираат 7 пати во 50 години, а ја имам минус на кредитната од само две плати. Ич па ич не разбирам како може Франција да праќа илегални имигранти назад од кај што дошле, а ние да бидеме приморани да примиме 200.000 бегалци во еден ден што е 10% од популацијата и да ни биде замерено дека им немаме изградено тениски игралишта.<br />
<br />
Уште многу други работи не разбирам, ама едно знам - доста е!<br />
<br />
Младоста ни помина, смрадови непрокопсани. Вам лисјата пак ќе ви се вратат. Нам младоста??? ЈОК!!! Младоста ни помина во војни, во конфликти, во меѓуетнички заебанции, во партиски поделби, во злоба, образа и ограниченост на размислување.<br />
<br />
Абе има деца, абе од државава не излегле. Абе има деца не знаат како е дома да имаш одвод за канализација. 2015-та е, уште одат во полски вециња надвор од куќите. Не знаат како е да имаш контејнери кој што некој редовно ги празни. Се што знаат е дивата депонија на крајот од нивното село. А ако не дај боже излезат од државава, уште им викаат да пазат некој да не им стави дрога во пијачката. Одат на шетање, ама на челото им пишува: Не су одавде, дојдов да си купам кондурчина.<br />
<br />
Има деца не знаат што значи слобода на говор. Не знаат што значи да размислува со своја глава. Има деца кои што цел живот се учени да ќутат. Стравот им е влеан во коски од моментите кога почнувале да се развиваат како личности. Веднеат глава и сонуваат да се бутнат некаде со работа кога ќе завршат факултет. Не знаат што е интелектуален предизвик. Не знаат што е конкуренција.<br />
<br />
Има деца што не знаат што е телевизија. Ни ги закржлавевте мозоците со серии каде главниот протагонист сам себе си си е братучед. И пошто не е доволно што имате 10 такви серии на ден, ги репризирате по два пати. <br />
<br />
Да, и порано не делеа на вмровци и сдсмовци, на центарци и аеродромци, на сељаци и кремци. Со таа разлика што ние и покрај тоа се дружевме, заедно патувавме, заедно се пијанчевме, бевме дечковци и девојки, бевме швалери, бевме љубовници, се фаќавме и раскинувавме, се мразевме и се сакавме. Гајле ни беше како не ословувате, дали не етикетирате и дали не делите. Сега на маса не можеме заедно да седиме. Ко мачки на вжештен лимен покрив сме. Очи ќе си извадиме со голи раце. За што? За туѓи бели дворови.<br />
<br />
Градот ни е уништен. Секое ќоше каде што сме дремеле по улици е уништено. Смогот се лепи на гипс картонот што никнува насекаде низ градов како печурки после дожд. Дрвата се сите заклани. Воздухот не се дише. Во зима смрди. Во лето се лепи на плуќа, не можеш да го издишеш. Ги нема скејтерите, панкерите, ги нема металците, ги нема ни скинерите. Каде се сите оние деца што дремат по улици? Јас ќе ви кажам каде се. Дремат по кафичи со ефтин турбофолк. Пијат виски. Не зошто така им е поубаво. Нема каде да дремат по улици. Секое парче отворен простор од градов е узурпирано. Се судираме по тротоари, немаме каде да се разминеме.<br />
<br />
Предавникот овој, кодошот оној, душманите оние, душебрижниците овие. Не труете деноноќно со зборови и фрази полни со омраза. Не претворивте во дедовците од мапет шоу. Душебрижници! Па каков бре збор е тој! Што треба да има поминато и видено еден средношколец или факултетлија за да го користи тој збор?<br />
<br />
Доста е дечки. Доста е. Земете си ги милионите, земете си ги жените, швалерките, фамилиите и роднините и одете си. Доста е.<br />
<br />
Оставете не да се сакаме, да му се радуваме на животот, да пиеме пиво во понеделник вечер уз муабет за тоа кај сме биле, со кого сме биле и што сме правеле викендов, а не за Груевски и Заев, за Бранко и Љубчо, за Ојле и за Дојле.<br />
<br />
Доста е.<br />
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-43409657936912771862015-04-24T17:02:00.000+02:002015-04-24T17:07:08.056+02:00Скопска ситуација #ГоСакамГТЦ <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Бев 3та за 4та. Беше лето во Охрид. Со едни двајца дечки поприлично пијани се враќавме накај дома во 7 сабајле, гушнати рамо преку рамо правевме осмици низ охридските сокаци и рецитиравме тотално несинхронизирано:<br />
<br />
<i>Моите дни знај тажни се тажен сум и јас</i><br />
<i>ме буткаат кон ѕидот да го дадам својот глас</i><br />
<i>но животот е пекол без пари јас сум бистар ум</i><br />
<i>оазата на мирот за мене е пандемониум</i><br />
<i><br /></i>
Врска немавме што пееме. Ама ТОТАЛНО врска немавме што пеевме. Нит бевме тажни, нит некој не буткаше кон ѕидот, нит па нешто бевме скроз ич без пари... Толку врска немавме што пееме што кога дојде стихот "не умирај магаре во зелена трева, ќути и трпи гледаш те тераат, гзот да го натртиш" јас фино лепо културно сред улица се наведнав.<br />
<br />
- Јована, што ти е, лошо ти е?<br />
- Не бе, праам ко во песната...<br />
<br />
Поминавме низ многу глупости цела оваа наша пуста младост. И за жал морам да констатирам дека како младина, која што има една задача - да биде бунтовна, ние не успеавме. Не успеавме да се налутиме. А упорно го чекам денот кога ќе се налутиме. Кога ќе бидеме проклето лути. Кога ќе кренеме среден прст во воздух и кога на клоци ќе ги исшутираме сите до еден кои што се заслужни за тоа што младоста си ја поминавме затворени во трло, преокупирани со малограѓанштина и простотилук, наместо безгрижно да ја поминеме во патување, споделување искуства и знаења.<br />
<br />
Меѓутоа доаѓаат нови генерации, и се надевам овие генерации ќе се налутат многу повеќе од нас.<br />
<br />
Вечер се САФ на саем, хероите на мојата генерација. Кога дигавме раце горе, малку разбиравме за што зборат овие дечки. 15 години подоцна, не само што разбираме, туку солзи навираат на очиве бидејќи текстовиве се ко завчера да ги пишувале. И лажирани избори, и корумпирана полиција, и интелектот оди пеш, и пиљарите возат БМВ, и младите ги фаќа сафра, сакаат да емигрираат, довчерашниве комунисти слават празник верски.... 15 проклети години прошле и ништо не се сменило.<br />
<br />
Во недела имаме шанса да ја почнеме промената. Во недела се случува референдум. РЕ-ФЕ-РЕН-ДУМ. Ваше уставно загарантирано право да се изјасните по прашање кое што директно ве засега вас: Дали сакате владата да потроши еден куп пари за да го претвори ГТЦ во шампита, или сакате да имаме модерно Скопје со јавен простор, модерна архитектура и зеленило.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLrAB6svq0swtA9CKFwGUYJJlz3ugjkykAdG3VXTykubxVGr9SsLMDQsWoAo2N47jzQfW4lriuGD21-8hRMH_d-7uIiBLv53HvPLaVWyfsz5hVIA9HtHPbnX_NG6DpSx3GG20m_u-bp-pi/s1600/%D0%B3%D1%82%D1%86.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLrAB6svq0swtA9CKFwGUYJJlz3ugjkykAdG3VXTykubxVGr9SsLMDQsWoAo2N47jzQfW4lriuGD21-8hRMH_d-7uIiBLv53HvPLaVWyfsz5hVIA9HtHPbnX_NG6DpSx3GG20m_u-bp-pi/s1600/%D0%B3%D1%82%D1%86.png" /></a></div>
<br />
<br />
Вечер ќе се журкаме и надевам доволно налутиме, за во недела побројни од било кога да излеземе, да кренеме среден прст во воздух и да викнеме на глас: I'M MAD AS HELL, AND I'M NOT GOINT TO TAKE THIS ANY MORE!!!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/SKXri7q_HVE/0.jpg" frameborder="0" height="366" src="https://www.youtube.com/embed/SKXri7q_HVE?feature=player_embedded" width="520"></iframe></div>
<br /></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-1466359083218555334.post-72501899050866400512015-04-15T11:46:00.002+02:002015-04-15T11:46:41.629+02:00Патувачки дневник: Сием Рип <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="color: #292f33; font-family: Arial;"><span style="background-color: white; white-space: pre-wrap;">(Овој блог пост претходно е објавен на Џабест)</span></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Стигнавме сабајлето во нешто што наликуваше на предградие во Пакистан. Времето уште пожешко, ние уште понебањати. Се качивме на тук тук, и се упативме кон нашиот хостел.</span></div>
<b id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc6e-8a9e-9005-3e9286f65bb5" style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Беше ужасно жешко, а возачот појма немаше каде оди. Застана на три различни краја од градот, и на крај некако во едно мало забутано уличе ни го најде хостелот. Соба за десет души, што малку мириска на патики - за 5 долари од вечер, супер. Budget travelling е најдобрата работа што може да ја направите додека патувате млади, сингл, без посебни потреби за кичмата и без алергиски реакции од туѓи перници. </span></div>
<b style="font-weight: normal;"><br /></b>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Се истуширавме. О боже колку добро ни дојде тој туш, 2 дена небањати по автобуси, не знам како воопшто не примија во хостелот, не ги задоволувавме основните хигиенски стандарди. </span></div>
<br /><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Првиот ден го поминавме во градот. Излеговме надвор од хостелот и по принцип на еци пеци пец, одлучивме да тргнеме лево. 200 метри подоцна, Бред Пит и Анџелина Џоли ни честитаа среќна кинеска нова година.</span><br />
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-mDWSdNFZ2cE/VPloBeKJ4SI/AAAAAAAAEQA/cbzdMEkN6XU/s1600/DSC07465.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-mDWSdNFZ2cE/VPloBeKJ4SI/AAAAAAAAEQA/cbzdMEkN6XU/s1600/DSC07465.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc6f-5dc9-ce51-ca26747916fd"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Во градот има комплекс на пагоди, манастири, конаци и слични институции од будистичка вероисповест. Беше тотално кул да се гледаат будистички монаси во живо. Веројатно и нив им е исто толку кул да гледаат наши монаси кога посетуваат наши манастири. </span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-TwWEuDup1po/VPloIA7e1wI/AAAAAAAAERc/bcx8znZDbzY/s1600/DSC07477.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-TwWEuDup1po/VPloIA7e1wI/AAAAAAAAERc/bcx8znZDbzY/s1600/DSC07477.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc71-2c17-ab23-d78417e1cc27"><span style="vertical-align: baseline;">Ја посетивме и кралската палата. За разлика од делот каде што не остави автобусот што личеше на пакистанско предградие, ова беше дел од градот што се наоѓа покрај река, со многу убаво уреден кеј, многу зеленило, убаво уредени градини и будистички храмови во кои што се влегува исклучиво бос. Фативме време на молитва.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="vertical-align: baseline;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://1.bp.blogspot.com/-btZeeGYbXu0/VPloTCgAPQI/AAAAAAAAETo/emThPAo3A5g/s1600/DSC07495.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-btZeeGYbXu0/VPloTCgAPQI/AAAAAAAAETo/emThPAo3A5g/s1600/DSC07495.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc71-b1c6-08f3-421b4bcc1000"><span style="vertical-align: baseline;">Времето беше ужасно жешко, локалците си се ладат со тоа што со голи кичми спијат по мермерите во нивните духовни храмови</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="vertical-align: baseline;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="vertical-align: baseline;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-hJvXIyspYVA/VPloT7aEzcI/AAAAAAAAETw/_IUt3ZZnoM4/s1600/DSC07496.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-hJvXIyspYVA/VPloT7aEzcI/AAAAAAAAETw/_IUt3ZZnoM4/s1600/DSC07496.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc72-f0d0-210f-8696eae18c11"><span style="vertical-align: baseline;">А ние странците се ладевме со тоа што на секои 15 минути си купувавме свежо исецкан ананас</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="vertical-align: baseline;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-clziPDUV9fU/VPloC3IZ2XI/AAAAAAAAEQU/EYK5wWpniEk/s1600/DSC07468.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-clziPDUV9fU/VPloC3IZ2XI/AAAAAAAAEQU/EYK5wWpniEk/s1600/DSC07468.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Следниот ден беше резервиран за Ангкор Ват. Ангкор Ват за тие што не знаат е комплекс на храмови и е најголемиот комплекс на храмови во светот. Изграден е во 11-12 век и се наоѓа во некогашната престолнина на кмерските кралеви и цареви. Чудото е огромно, и ви требаат отприлика три дена за да го видите цело. Ние за жал имавме само пола ден. Конкурирале и за светско чудо, но не знам од кои причини не го избрале. </span></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc73-a850-572f-47d1b619ca46"><br /><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Станавме сабајлето, изнајмивме точаци и се упативме накај комплексот, кој што се наоѓа околу 8 километри надвор од градот.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc75-479e-afb3-2eea8a54e2bb"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><img height="239" src="https://lh5.googleusercontent.com/38izH6zqhQbx4oHqU45qXakqoiLririSK39hf7D1_qr7GnLvbicmq0hSTYjFfmt0RqCt15M6DUajgsdak7WORhCWHaIu_Fi3fqfXvYoJkR0HNI7eoTMEAvqvSq86H7oA439WQqA" style="-webkit-transform: rotate(0rad); border: none; transform: rotate(0rad);" width="320" /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc75-c013-5205-6d1249e04cea"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">На мојата среќа и немаше крај. Возев точак сред Камбоџа. Прво нешто што ќе направам кога ќе се вратам дома, ќе си го вметнам ова достигнување во CV, си реков.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/-qXEvk0mQ8Qc/VPloamJng8I/AAAAAAAAEVE/QQMTbquuQ58/s1600/DSC07508.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-qXEvk0mQ8Qc/VPloamJng8I/AAAAAAAAEVE/QQMTbquuQ58/s1600/DSC07508.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc76-fc98-46a9-d053e5491ac4"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Патот до Ангкор Ват води низ шума по релативно нефреквентен пат. Сето некако ми се чинеше нереално. Возам точак низ шума во Камбоџа. И кога одеднаш стигнавме и почнаа да се наѕираат камените градби, почнавме да забележуваме див свет околу нас. Мајмуни на сите страни.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-CxUhyYsgD9c/VPlosyvgHMI/AAAAAAAAEY4/FnDdXRG8p_A/s1600/DSC07539.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-CxUhyYsgD9c/VPlosyvgHMI/AAAAAAAAEY4/FnDdXRG8p_A/s1600/DSC07539.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc77-349f-be7d-d564983d5f48"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Нема да ви пишувам многу околу грандиозноста на градбите, и фасцинацијата како пред 1000 години луѓето можеле да изградат такво нешто. Само најтопло ќе ви препорачам да рипнете три одмори во Грција и да ги замените со еден одмор во Камбоџа. </span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-tisLxwsvB3A/VPloxmIHhZI/AAAAAAAAEZ8/AQBySRuWOpo/s1600/DSC07548.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://2.bp.blogspot.com/-tisLxwsvB3A/VPloxmIHhZI/AAAAAAAAEZ8/AQBySRuWOpo/s1600/DSC07548.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt; text-align: justify;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Времето беше ужасно жешко, ни се слеваа капки пот по ‘рбетот, а сонцето печеше толку силно, што никаков заштитен фактор не ни ги штитеше кожите. Туристите со по литро и пол вода во ранците шетаа по комплексот како шлакнати, а камбоџанците си уживаа во стојата пладневна сиеста во нишалките инсталирани во тук туковите (не знам дали е ова правилна форма од множина на тук тук, ама вака ми звучи најнормално).</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc77-e09b-9387-5ee4df468e1c" style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt; text-align: justify;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">За прв пат во животот решив да го пробам она топол напиток сред жештина, и за ручек си нарачав жешка супа. Можам да потврдам дека делува. Телото ми се стабилизираше по некоја минута, почнав повторно да гледам бистро. А и вентилаторите што дуваа насекаде наоколу завршија работа.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Попладнето беше резервирано за јавање слонови и гледање на едно од најспектакуларните зајдисонца во нашиот живот.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc78-1588-3f20-acbbc46bb75f"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><img height="239" src="https://lh5.googleusercontent.com/tLj368cKlcBYb5ofjzXfo-ByS_R8Hjt8fhS-Dr39c3T0fAyAZEzAOh-GqatK3MH-IW6UBR5QMBaRdlQg0hUxdjdrqYTWwNRUd7TLr7q5iJJsKQSm2KhatGtrmsjKlO62d2LeUcY" style="-webkit-transform: rotate(0rad); border: none; transform: rotate(0rad);" width="320" /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc78-5980-8227-b4648bfec6fe"><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Враќањето од Ангкор Ват беше посебно доживување. Илјадници и илјадници туристи, сите на точаци или со тук тукс, по полутемен пат низ шума, возат буквално без никаков ред и дисциплина. Се претицува од лево, се претицува од десно, се застанува сред пат… Во градот кога стигнавме ноќниот маркет беше веќе наголемо почнат, и ионака тесните улички се имаа претворено во еден голем Битпазар, па возењето беше речиси невозможно. Поминување раскрсница е активност што со зборови не се опишува. Јас уживав, Ирина беше далеку пред нас, а сестра ми станата од точакот, умрена од страв, си избутка добри 3 километри додека да стигнеме на местото каде што требаше да ги вратиме точаците.</span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://4.bp.blogspot.com/-41F1FZdIQtk/VPlpT6ogbUI/AAAAAAAAEiw/coiOceunup8/s1600/DSC07624.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://4.bp.blogspot.com/-41F1FZdIQtk/VPlpT6ogbUI/AAAAAAAAEiw/coiOceunup8/s1600/DSC07624.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"></span></span></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Вечерта тргнавме накај Сиханук. Овој пат си купивме карти за хотел бус. Кревети во автобусот во кои комплетно можеш да легнеш, со испружени нозе. Класа. Видно расположени од многу подобрата состојба на сегашниот автобус од претходниот, се запознавме со едни тројца Австралијанци кои седеа т.е. лежеа на следните кревети. Едната се замуабети со едниот, другата се замуабети со другиот, не ми преостана мене ништо друго освен да се замуабетам и јас со третиот дечко. </span></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b id="docs-internal-guid-8900eb3e-bc78-ea8e-ceb4-4f6fe8b490e4" style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<ul style="margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<li dir="ltr" style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; list-style-type: disc; text-decoration: none; vertical-align: baseline;"><div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Јована сакаш да видиш нешто интересно?</span></div>
</li>
<li dir="ltr" style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; list-style-type: disc; text-decoration: none; vertical-align: baseline;"><div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">СЕКОГАШ!!!</span></div>
</li>
</ul>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Го извади типчето телефонот и почна да ми покажува слики од него и неговите две другарчиња. Они биле група која што правела перформанси на фрик шоуа, каде што им збрцуваат куки (дада, куки, како на капетан кука) во телата, под кожите, и после на тие куки закачуваат синџири, и они висат после така на куките во воздух. Задоволството, наводно било исто како и при обавување физички активности - се лачел ендорфин и тоа било многу јако, и секој пат си сакал се повеќе и повеќе.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">И таман кога пробав да се штипнам дали сето ова реално ми се случува и слушам и гледам добро, автобусот застана. Пауза. Фала му на бога. Едвај чекав да им кажам на Ирина и Тамара со какви фрикови се возиме. И пред да успееме да ги облечеме патиките БААААААААМ. Експлодираше моторот. Почна автобусот да се полни со чад. Во паника истрчавме надвор боси и почнавме да му се смееме на нашиов к’смет што не пратеше со автобусите. </span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Камбоџанците фино лепо го кренаа автобусот на дигалка, ги извадија гумите, ги проверија да не се дупнати, и после ги вратија назад. Ама дечки….. не беше гумата проблем, моторот експлодираше прееска…. Се е океј, проверивме, влегувајте во автобус. Повторно се помолив на боговите на патувањето да останам жива и здрава бидејќи не ми се умираше сред Камбоџа. Во продолжетокот на патувањето автобусот почна уште еднаш да мириса на горена гума. Возачот повторно излезе надвор да ги провери гумите, и откако востанови дека ниедна не е дупната, го продолжи патот. Око не склопив. </span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">12 саати подоцна, стигнавме. Температурата беше уште пожешка. А возачи на тук тук повторно ни се нафрлија ко хиени. </span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="font-weight: normal;"><br /></b></div>
<div dir="ltr" style="line-height: 1.38; margin-bottom: 0pt; margin-top: 0pt;">
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; text-decoration: none; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">Здраво Сиханук. Здраво море. Здраво океану.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /><span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;">П.С. Дечките со куките од Австралија испаднаа скроз океј и со нив поминавме голем дел од остатокот од одморот. Наравоучение: Не одредувај со кого ќе пиеш пиво врз основа на тоа дали човекот виси на кука или не.</span></div>
<span style="background-color: white; color: #292f33; font-family: Arial; font-size: 16px; vertical-align: baseline; white-space: pre-wrap;"><br /></span></div>
Јована Тозијаhttp://www.blogger.com/profile/13634705989499772698noreply@blogger.com0